"VEČITI RAT?" Šta će biti sa Rusijom posle izbora?

Sam Putin je delovao uznemireno, vređao je Lenjina i apelovao na Ukrajince da svrgnu svoju „bandu narkomana i neonacista“.

Ruski lider je često uspevao tako što je protivnicima davao samo loše i gore opcije; ovi izbori nisu ništa drugačiji.

Uveren da može da nadživi Zapad, Putin pokušava da poveže budućnost Rusije, uključujući elitu i društvo koje izgleda pomireno sa njegovom doživotnom vladavinom, za sudbinu svog dugog rata u Ukrajini.

- Vi imate posla sa osobom koja je započela ovaj rat. On je već napravio grešku takve veličine da to nikada sebi ne može priznati - rekao je bivši visoki ruski zvaničnik za Gardijan.

Dodao jeda da ako izgubi rat, za njega bi to bio smak sveta.

- Svi smo, zahvaljujući Putinu, dovedeni u takvu zbrku da nema dobrog ishoda. Jedine opcije idu od veoma loše do katastrofalne. A, ako Putin počne da gubi, svi mogli da vidimo zvezde na nebu (aluzija na nuklearni rat) - naveo je on.

Rat u prvom planu

Putinova kampanja za reizbor, koja je uključivala procenjenu milijardu evra potrošeno na propagandu, prema dokumentima do kojih je došao estonski list Delfi i koje je pregledao Gardijan, stavila je rat u prvi plan jer predviđa militarizovano društvo.

Upućeni kažu da, iako je njegov tim insistirao da se fokusira na pozitivnu agendu socijalne potrošnje ili kulturnih dostignuća, Putin je umesto toga odlučio da objavi svoju kandidaturu razgovarajući sa ratnim veteranima, za koje je rekao da bi trebalo da pomognu u formiranju nove „vladajuće klase“ koja bi zameniti staru, osramoćenu elitu.

I na TV-u je delovao samouvereno, sugerišući da je spreman da nastavi da se bori do pobede.

- Bilo bi smešno da započnemo pregovore sa Ukrajinom samo zato što joj ponestaje municije - rekao je Putin u intervjuu sa propagandistom Dmitrijem Kiseljevom ove nedelje.

Jedan od Putinovih ciljeva na ovim izborima je da „većini Rusa oduzme mogućnost da zamišljaju budućnost bez njega, napisali su Majkl Kimidž i Marija Lipman u časopisu Foreign Affairs. A, izgledi za njegov sledeći mandat, ili čak dva mandata do 2036., izgledaju jasni: večiti rat, sve militarizovanije društvo i ekonomija kojom dominiraju državna i vojna potrošnja.

U maju 2022. Boris Bondarev, savetnik ruske misije pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi, podneo je ostavku u znak protesta protiv rata. Tada je optužio Ministarstvo spoljnih poslova za „ratno huškanje, laži i mržnju” i napisao: „Nikada se nisam toliko stideo svoje zemlje”.

Dve godine kasnije, Bondarev ostaje jedini ruski diplomata koji je javno prebegao na Zapad od februara 2022. Upitan zašto, rekao je: „Zato što sam ja jedini koji možda nije zdrav.

- Svi ostali sede kod kuće, verovatno se osećaju prilično dobro, sada čak i bolje. Oni dobijaju platu, još uvek mogu da putuju i nisu mobilisani za rat. „Oni sada misle da će uskoro pobediti i da će onda moći ponovo da putuju na Zapad nakon ukidanja sankcija - rekao je on.

Samo nekoliko vrhunskih biznismena, uključujući milijardera bankara Olega Tinkova i Arkadija Voloža iz Iandeka, izjasnilo se protiv rata, iz relativne bezbednosti zemlje. Obojica više nemaju posao u Rusiji.

Posmatrači veruju da je došlo do trenutka kada su se i drugi mogli otrgnuti od Kremlja.

Ali kako je Rusija stabilizovala svoju poziciju na bojnom polju i svoju ekonomiju, a zapadna podrška Ukrajini postala je zaglibljena u političkim sukobima, promena ravnoteže snaga obeshrabrila je dalja bekstva.

- Ne razgovaram sa ljudima koji su još u Rusiji o njihovoj budućnosti - naveo je za Gardijan jedan uspešni biznismen.

U isto vreme, smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i slamanje sve opozicione politike u zemlji podigli su ulog za bilo kakvo protivljenje Putinu.

Mihail Hodorkovski, bivši oligarh koji je bio u zatvoru pod Putinom, a sada je član opozicije u egzilu, rekao je da je trenutak za raskol među elitom „propušten”.

- Bez očiglednog vojnog poraza - rekao je on, sukobi među elitom ne bi izazvali „ozbiljne promene, barem dok je Putin živ“.

Rusija pokušava da namami više od pola miliona ljudi koji su pobegli iz zemlje nakon početka rata, uključujući neke od njenih najobrazovanijih i najbogatijih građana.

- Ne verujem da će biti šteta u javnosti - istakao je on rekao je sankcionisani biznismen. I za šta? Očigledno, oni koji su otišli ​​nisu baš dobro prošli. Oni koji kažu da bi trebalo biti lako govoriti [protiv rata] ne razumeju realnost i moguće posledice - istakao je on.

Iako su Putinovi ratni planeri predvideli blickrig koji će zauzeti Kijev za nekoliko dana, diplomate, insajderi, posmatrači i aktivisti generalno veruju da je Putin sada spreman za mnogo duži sukob koji bi mogao da traje godinama, ako ne i decenijama.

- Izgleda da se Putin ukopao, on neće zaustaviti rat osim ako nije primoran na to. Ne verujemo da on ozbiljno misli na bilo kakve mirovne pregovore, a Ukrajina bi ionako odlučivala o njima. Iz mojih retkih susreta sa ruskim diplomatama imam osećaj da se osećaju sigurnije nego posle početka rata - poručio je visoki zapadni diplomata u Moskvi.

Rusija izdvaja oko 7,5 odsto svog BDP-a za vojnu potrošnju, što je najveći udeo od Hladnog rata, a velika državna potrošnja znači da fabrike za proizvodnju oružja, municije i vojne opreme rade u dve ili tri smene, a zavarivači rade prekovremeno koliko mogu da zarade kao radnici bele kragne.

Insajder iz odbrambene industrije predvideo je da će nivoi potrošnje samo nastaviti da rastu, nazivajući promenu „novom trajnom fazom” koja bi mogla da traje „mnogi godina”.

Na unutrašnjem planu, restorani u Moskvi i Sankt Peterburgu su i dalje puni, stvarajući sliku normalnosti, postoji „paralelni uvoz“ – uvoz zapadne robe preko trećih zemalja – i druge nove taktike koje sprečavaju Ruse da osete gubitak udobnosti i luksuza robe.

Kremlj želi da imitira Sovjetski Savez, ali bez deficita hrane i proizvoda“, rekao je dobro obavešten izvor iz moskovskih medijskih krugova. „Starija generacija odlično pamti deficit robe široke potrošnje, pa po svaku cenu želi da ga spreči.

Putin je javno umanjio potencijal za sveopšti rat sa Zapadom, rekavši ove nedelje da ne veruje da Sjedinjene Države planiraju nuklearni rat modernizacijom svojih strateških snaga. Ali, dodao je, „Ako oni to žele, šta mogu da uradim? Mi smo spremni."

Nema želje za pregovorima

I dok je Putin ove nedelje tvrdio da je „spreman da pregovara“ sa Ukrajinom, on je takođe odbacio „poželjno razmišljanje“ i ocrnio Zelenskog kao korisnika droge. Ne želim to da kažem, ali nikome ne verujem“, rekao je Kiselevu o mogućim bezbednosnim garancijama sa Zapada.

- Verujem da su svi signali koje bi Putin mogao da šalje o želji za mirom samo način da se odloži zapadna isporuka oružja Ukrajini - rekao je Bondarev.

Čak i antiratni Rusi su papagaji u stavovima da Zapad snosi izvesnu krivicu za podršku ukrajinskoj strani, bilo sprečavanjem mira ili produžavanjem sukoba za koji veruje da Putin nikada neće dozvoliti da se završi porazom Rusije.

- Jasno je da se ovaj rat neće završiti pobedom nijedne strane. Neće se tako završiti. Završiće se kao zamrznuti konflikt. I taj zamrznuti sukob će se nastaviti 100 godina - ocenio je bivši visoki ruski zvaničnik.

Ako Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika SAD u novembru, to će izvršiti pritisak na Ukrajinu da ustupi teritoriju pošto je obećao da će okončati rat „u jednom danu“.

Govoreći pred ruskim zakonodavnim telom prošlog meseca, Putin je najavio inicijativu pod nazivom Vreme heroja, program koji ima za cilj da dovede veterane invazije na Ukrajinu u više redove vlasti.

Ali najava je takođe bila jasno usmerena na rusku liberalnu elitu, za koju je Putin rekao da je bila postiđena nedovoljnim patriotizmom od izbijanja rata.

Prema ustavnim promenama koje je organizovao 2020. Putin bi mogao da ostane na vlasti do 2036. godine, kada će napuniti 83 godine, piše Gardijan.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI