ONI NE MOGU DA SE PENZIONIŠU Evo od čega im zavisi njihov opstanak

Marsia ima 70 godina i još uvek radi u ljudskim resursima za kompaniju srednje veličine.

- Koliko god da volim svoj posao i šta radim, u mojim najcrnjim momentima mislim da ću umreti na poslu. Umreću u ovoj kancelariji jer nemam gde - poručila je ona.

Za nju, rad predstavlja dostojanstvo i finansijski spas. Daleko je od porodice inema nikog da joj pomogne, ili pak druge prihode na koje može da se osloni.

Ključni razlog zašto ne može da se penzioniše su računi za lečenje, koje ne bi mogla da priušti da ne radi. Isprva se njen suprug razboleo od raka i umro pre dve godine, a sada je i njoj dijagnostikovan.

- Nadala sam se da ćemo suprug i ja otići u penziju zajedno. I mislim da je moja najveća pogrešna procena bila što nisam planirala da budem sama finansijski i emotivno - dodala je ona.

Marsia je samo jedna od mnogih Amerikanaca koji su san o uživanju u plodovima višedecenijskog rada zamenili potrebom za još većim radom.

Recimo, Bil (71) i dalje radi iako je u penziju otišao pre dve godine. Morao je da se vrati da radi 32 sata nedeljno kako bi potpomogao svoj penzioni fond. Sedamdesetogodišnjakinja Debra trenutno traži novi posao, nakon što je 50 godina radila na onim gde nije uvek bila prijavljena.

- Plašim se da izađem iz kuće. Ne mogu da kupim hranu, gorivo. Mogu da platim samo račune i to je to - pojasnila je ona.

Među Amerikancima starijim od 65 godina, 19 odsto je i dalje radilo prošle godine, što je skoro dvostruko povećanje u odnosu na kasne 1980-ih.

Prošle godine, prosečna starosna granica za odlazak u penziju bila je 62 godine, prema Galupovom istraživanju, u odnosu na 59 godina ranih 2000-ih.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI