DRAMATIČAN SCENARIO Analitičar: "Ovo nije viđeno od 1940-ih"

Borbe su žestoke, ali jedno je jasno: Rusija napreduje, bolje je opremljena i nedavno je rat počela da naziva ratom, a ne više „specijalnom vojnom operacijom“. Istovremeno, međunarodna podrška Ukrajini opada.

- Ako sada budu uništeni veliki gradovi poput Harkova i drugih, ako se broj žrtava poveća, a nada smanji, onda bismo možda mogli doživeti najveći talas izbeglica u svetu od 1940-ih - upozorava Knaus.

Helge Lind, analitičar Socijaldemokratske partije (SPD), u intervjuu za DV relativizuje ovaj scenario:

- Ne očekujem da će broj biti astronomski kao što se priča. Međutim, povećanje broja izbeglica, dalja dramatizacija rata, sasvim je moguća. Ali nema razloga da se kaže da sada preti opasnost od ogromnog talasa izbeglica.

Nemačka je primila najveći broj izbeglica

Pre dve godine, kada je ruska vojska napala Ukrajinu kršeći međunarodno pravo, solidarnost u Nemačkoj je bila velika: obični građani i političari spontano su pomagali ukrajinskim izbeglicama. Izbeglice iz Ukrajine ne moraju da prolaze kroz birokratsku proceduru davanja azila u Nemačkoj, imaju pravo na socijalnu pomoć, besplatnu medicinsku negu i kurseve jezika i mogu odmah da rade.

Kako prenosi medijski servis „Integracija“, od ukupno 4,3 miliona ratnih izbeglica iz Ukrajine, oko 1,15 miliona se trenutno nalazi u Nemačkoj. Njihov broj stalno raste.

Apel na evropsku solidarnost

Torsten Frej, pak, kritikuje to što, uzimajući u obzir apsolutni broj izbeglica, „Nemačka mora da se nosi sa najvećim teretom”. Savezna vlada mora hitno da poradi na ravnomernoj raspodeli ukrajinskih ratnih izbeglica.

- Samo je nemačka država Baden-Virtemberg primila više ratnih izbeglica iz Ukrajine nego cela Francuska. Baden-Virtemberg ima 11 miliona stanovnika, a Francuska 68 miliona - rekao je Frej za DV.

Helge Lind ovo razume:

- Kada su izbeglice suočene sa izborom: u koju zemlju da idu – u Francusku, Belgiju, Italiju, i ako su socijalni uslovi u Nemačkoj jasni, sa mogućnošću direktnog zapošljavanja i boljih socijalnih davanja – onda je razumljivo da će veća verovatnoća doći u Nemačku.

Može li Nemačka da primi još više izbeglica iz Ukrajine?

Rat između Rusije i Ukrajine uzima sve više žrtava, ljudi ginu, beže ili su prognani. Putin bi možda čak i pobedio. Ili bi mogao trajno anektirati deo zemlje i širiti teror.

- EU nije spremna za najgori scenario koji bi mogao da usledi - kritikuje Džerald Knaus.

Vladini i opozicioni političari ne znaju šta da rade jer sve više ljudi iz drugih zemalja traži zaštitu u Nemačkoj.

Prema nekim procenama, ove godine bi u Nemačkoj moglo da bude podneto 300.000 novih zahteva za azil, što onda direktno pogađa ukrajinske ratne izbeglice, za koje nedostaje smeštaj i, posebno, integracioni kapaciteti. A to bi, primećuje Helge Lind, dovelo do preopterećenja:

- Komune već govore da smo na ivici kapaciteta. To znači, ako se broj ljudi iz Ukrajine ponovo značajno poveća, onda ćemo odmah imati debatu o migracijama ponovo u Nemačkoj.

Političari konzervativnih partija CDU i CSU na to gledaju sa zabrinutošću: „Mi kao Evropljani imamo posebnu odgovornost za ratne izbeglice iz našeg neposrednog susedstva. Ali naravno, naši kapaciteti će u jednom trenutku dostići svoje granice“, rekao je političar CDU Torsten Frej za DV .

Ubrzo nakon početka rata većina Ukrajinaca je pobegla u susedne zemlje, posebno u Poljsku. Nekada je tamo bilo registrovano čak 1,6 miliona Ukrajinaca, dok ih je danas nešto manje od milion.

Sada Nemačka ima najveći broj ratnih izbeglica iz Ukrajine. Međutim, ako se računa u odnosu na broj stanovnika, dobija se drugačija slika: Bugarska ima udeo izbeglica od 3,4 odsto, Poljska i Češka po 2,6 procenata, a Nemačka samo 1,4 odsto, izračunao je istraživač migracija Gerald Knaus.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI