ZAŠTO JE IRAN NAPAO IZRAEL? Totalni rat između dve sile izgledao bi jezivo, objavljeni detalji

Iran je do sada koristio proksije za napad na Izrael, dok je Izrael izbegavao vazdušne napade na iransko tlo. Sve se promenilo 13. aprila kada je Iran započeo svoj vojni odgovor.

Zašto je Iran napao Izrael?

Iran je obećao osvetu pošto su u vazdušnom napadu 1. aprila u Siriji ubijena dva iranska generala u zgradi iranskog konzulata. Iran je optužio Izrael da stoji iza napada. Izrael to nije komentarisao.

Izrael i Iran su bili na putu sukoba tokom šestomesečnog rata Izraela protiv militanata Hamasa u Pojasu Gaze. Rat je izbio nakon što su Hamas i Islamski džihad, dve militantne grupe koje podržava Iran, 7. oktobra izveli razorni prekogranični napad u kojem je ubijeno 1200 ljudi u Izraelu i kidnapovalo 250 drugih. Izraelska ofanziva u Gazi izazvala je široko rasprostranjena razaranja i ubila više od 33.000 ljudi, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima.

Skoro odmah nakon što je izbio rat, Hezbolah – militantna grupa koju podržava Iran u Libanu – počela je da napada severnu granicu Izraela. Dve strane su bile uključene u svakodnevnu razmenu vatre, dok su grupe koje podržava Iran u Iraku, Siriji i Jemenu lansirale rakete i projektile prema Izraelu.

Među poginulima u vazdušnom napadu na iranski konzulat u Damasku bio je general Mohamed Reza Zahedi, najviši general iranske Revolucionarne garde. Zahedi je bio odgovoran za iranske operacije u Siriji i Libanu i navodno je bio umešan u „planiranje i izvršenje“ napada na Izrael 7. oktobra.

Ovaj napad je prvi put da je Iran pokrenuo direktan vojni napad na Izrael, uprkos decenijama neprijateljstva koje datira još od Islamske revolucije u zemlji 1979. godine. Osuda od strane šefa Ujedinjenih nacija i drugih bila je brza, a Francuska je rekla da Iran „rizikuje potencijalnu vojnu eskalaciju“. Britanija je napad nazvala "nepromišljenim", a Nemačka je rekla da Iran i njegovi zastupnici "moraju odmah da ga zaustave".
Kako bi se mogao voditi rat između njih?

Iran je započeo napad lansiranjem više od 100 dronova koji nose bombe ka Izraelu. Nekoliko sati kasnije, Iran je objavio da je takođe lansirao mnogo razornije balističke rakete i krstareće rakete. Izraelske odbrambene snage saopštile su da je „ogromna većina“ raketa lansiranih iz Irana presretnuta van granica Izraela. Izrael je stavio raketnu odbranu kao prioritet, sa različitim sistemima protivvazdušne odbrane koji su dostupni za obaranje dolazeće raketne i bespilotne vatre.

Detalji o trenutnim sposobnostima Irana sadržani u proceni američke Odbrambene obaveštajne agencije objavljenoj uz malo pompe 11. aprila sugerišu da bi svaki iranski napad na Izrael verovatno bio kombinacija ova dva.

„Raketne snage Teherana se sve više povećavaju iranskim bespilotnim letelicama [bespilotne letelice] i služe kao primarno konvencionalno sredstvo odvraćanja režima od napada na njegovo osoblje i teritoriju“, navodi agencija. Dodaje se da Iran ima "značajan inventar" balističkih i krstarećih projektila sposobnih da pogode ciljeve udaljene 2000 kilometara - što Izrael stavlja u prilično domet.

Od izraelskih lovaca bi se očekivalo da uzvrate udarac, uključujući i one u njegovoj floti netajnih lovaca F-35I Adir i netajnih lovaca F-15I. F-35 je ušao u istoriju vazduhoplovstva kada je izraelsko vazduhoplovstvo u novembru objavilo da je oborilo krstareću raketu sa jugoistoka usmerenu ka izraelskom vazdušnom prostoru.

Izrael je pokrenuo navigacione signale iznad gradskog područja Tel Aviva početkom ovog meseca kako bi se pripremio za iranski napad, što je dokaz njegovih sposobnosti. To je ponovo uradio 13. aprila nakon što je Iran započeo napad.

Ostaje još udaljenija mogućnost: Iran bi takođe mogao da uputi zastupnike za raspoređivanje militanata na terenu iz Sirije ili Libana. Jedan presedan za napad Irana na izraelsku teritoriju dogodio se 2018. godine, kada je Teheran ispalio rakete iz Sirije na položaje na Golanskoj visoravni.

Druga verovatnoća je sajber rat. Pre više od jedne decenije, zlonamerni softver poznat kao Stuknet ugrozio je operacije u iranskom postrojenju za nuklearno obogaćivanje u onome za šta se sumnja da je bila operacija SAD i Izraela. Iran je takođe pokrenuo sopstvene napade, uključujući hakiranje kojim je pokušao da osakati računare i protok vode u dva izraelska okruga, prema Savetu za spoljne poslove.

Kako se porede izraelski i iranski vojni kapaciteti?

Izraelske snage su znatno superiornije od iranskih kada je u pitanju tehnologija. Iran, međutim, ima ogromne zalihe jeftinog, ali efikasnog oružja u svom arsenalu.

Od 2022. Iran je obezbedio više od 1000 bespilotnih letelica Shahed-136, kao i bespilotnih letelica Shahed-131 i Mohajer-6, za podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu. Iran je u maju počeo da pomaže Rusiji u uspostavljanju fabrike za proizvodnju bespilotnih letelica Shahed-136 u Rusiji, prema obaveštajnoj agenciji SAD. Stoga je sigurno pretpostaviti da Iran ima stotine – ako ne i hiljade – jednosmernih dronova u svom inventaru za napad na Izrael.
Izrael bi se suprotstavio balističkim projektilima svojim presretačima Strela i napadima dronova, verovatno pomoću Dejvidovih sistema protivvazdušne odbrane Sling, a možda i sistemom koji se zove Drone Guard koji je napravio ELTA Sistems.

Ko su njihovi saveznici? Koje bi uloge mogle da igraju?

Najvažniji saveznici Irana su šiitske milicije u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu, koje podržava novcem, oružjem i obukom. Libanska milicija Hezbolah bi bila postavljena da odigra najznačajniju ulogu. Vodila je ponovljene bitke sa Izraelom i redovno je ispaljivala projektile, minobacače i rakete na severni Izrael otkako je u oktobru izbio rat između Izraela i militantne palestinske grupe Hamas koju podržava Iran. Hezbolahov arsenal sadrži više od 70.000 raketa i projektila, uključujući rakete dugog dometa i precizno navođene, prema izraelskim obaveštajnim službama.

Eskalacija njegovih napada na Izrael mogla bi testirati odbranu zemlje u vreme kada se takođe suprotstavljala Iranu i Hamasu.

Jedini državni saveznik Irana na Bliskom istoku je Sirija. Malo je verovatno da će vlada predsednika Bašara al-Asada biti od pomoći s obzirom da se još uvek bori da preuzme kontrolu nad celom zemljom nakon izbijanja građanskog rata 2011.

Iran ima dobre odnose sa Rusijom, iako bi njegov rat u Ukrajini verovatno ograničio njegovu sposobnost da pomogne, kao i sa Kinom, koja je kupila iransku naftu, iako je i dalje pod sankcijama SAD i saveznika.

Izrael ima SAD na svojoj strani. SAD već ubrzavaju isporuke municije u Izrael, kako bi mu pomogle u borbi protiv Hamasa. Među američkim snagama u regionu Bliskog istoka nalaze se dva mornarička razarača koja su se početkom aprila preselila u istočni Mediteran, prema zvaničnicima mornarice – USS Carnei i USS Arleigh Burke, oba sposobna za vazdušnu odbranu.

Na početku rata između Izraela i Hamasa, Pentagon je premestio svoj najnoviji nosač aviona Džerald R. Ford i svoju borbenu grupu u istočno Sredozemno more. Od tada se vratilo kući.

Udarna grupa nosača Dvight D. Eisenhover je na putu iz operacija protiv Huta. Svaki je pun borbenih aviona F/A-18E/F Super Hornet i drugih naprednih aviona. Pored toga, 2000 marinaca je stavljeno u pojačanu pripravnost zbog potencijalne mobilizacije.

Kako bi mogle da reaguju arapske države?

Izraelsko-iranski rat bi mnoge zemlje u regionu doveo u težak položaj. Četiri arapske zemlje sklopile su mirovne sporazume sa Izraelom 2020. godine putem takozvanog Abrahamovog sporazuma. Njihovo nepoverenje prema Iranu bilo je deo onoga što ih je spojilo. Ali malo je verovatno da bi bilo koja arapska država stala uz Izrael u sukobu sa muslimanskom zemljom, a kamoli tako moćnom kao što je Iran.

Iran i Saudijska Arabija su prošle godine obnovili diplomatske odnose nakon sedmogodišnjeg zamrzavanja. Saudijska Arabija istražuje mogućnost normalizacije odnosa sa Izraelom kao deo šireg sporazuma u ​​kojem se nada da će postići američke bezbednosne garancije, i verovatno će pokušati da izbegne da se uplete u sukob.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI