majmunče
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Broj smrtnih slučajeva majmuna uzrokovanih vrućinom u Meksiku porastao je na 157, saopštila je vlada, uz veoma mali broj primata koji su lečeni ili se oporavljaju.

U međuvremenu, životinjski park u severnom Meksiku potvrdio je da je najmanje 100 papagaja, slepih miševa i drugih životinja umrlo, navodno od dehidracije.

Toplotna kupola - oblast snažnog visokog pritiska sa centrom iznad južnog Meksičkog zaliva i severne centralne Amerike - sprečila je stvaranje oblaka i izazvala veliku sunčevu svetlost i visoke temperature širom Meksika.

Prošle nedelje ekolozi su izvestili da je od 16. maja 138 primata srednje veličine, poznatih po svojim urlačkim glasovima, pronađeno mrtvo u državi Tabasko na obali Zaliva.

Skoro dve trećine zemlje je u ponedeljak zabeležilo 45 stepeni Celzijusa, prenosi AP.

U nedelju uveče vlasti su saopštile da je broj porastao na 157 i da se nastavlja istraga uzroka smrti.

Biolog za divlje životinje Gilberto Pozo pripisao je smrti toplotnom udaru, napominjući da je za to kriva "sinergija" faktora - uključujući velike vrućine, sušu, šumske požare i seču koja lišava majmune vode, hlada i voća koje jedu - dok se još ne može isključiti patogen, bolest ili drugi faktor.

Odeljenje je reklo da su smrti zabeležene u državama Tabasko i Čijapas, da je 13 majmuna na lečenju, dok je sedam izlečeno i vraćemo u stanište.

Odeljenje je rekao da su neki majmuni lečeni od dehidracije i da su tri bila u ozbiljnom ali stabilnom stanju.

Međutim, sa vrućinom, požarima i krčenjem šuma koje uništavaju drveće na kojima majmuni žive, nije sigurno da li će njihovo puštanje obezbediti preživljavanje.

Ena Buenfil, direktorka eko parka Selva Teenek, rekla je za AP u ponedeljak da je njihova ustanova prenatrpana, dok papagaji, slepi miševi i tukani umiru zbog vrućine.

Buenfil je rekla da se, kada je talas vrućine počeo sredinom maja, njihova klinika za pomoć životinjama brzo napunila bolesnim pticama i da su brojne izveštaje lokalnog stanovništva koji su pronašli mrtve ili stradale ptice.

Buenfil je rekla da ptice uglavnom umiru od dehidracije na vrućini i da su često neproporcionalno pogođene jer nemaju gde da skladište vodu. U međuvremenu, slepi miševi bi postali dehidrirani spavajući na udarnoj popodnevnoj vrućini. Preporučila je meštanima da stave činije sa vodom za životinje.

"Nikada do sada nismo videli ovakvu situaciju", rekla je ona, dodajući da ako vide još toplotnih talasa kao što je ovaj, neće moći puno da urade za životinje.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading