ODRŽANI RAZGOVORI O REKONSTRUKCIJI VLADE: Više opcija na stolu, neće biti lako

To proizilazi iz nezvaničnih razgovora s predstavnicima nekoliko vladajućih i opozicionih stranaka.

Prema koalicionom sporazumu o vlasti, rekonstrukcija bi trebalo da se obavi do kraja godine, ulaskom konstituenata nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF) u izvršnu vlast – DNP-a Milana Kneževića i Nove srpske demokratije (NSD) Andrije Mandića.

Međutim, zbog zaoštrenih odnosu u vladajućoj većini, prvenstveno između Pokreta Evropa sad (PES) i Demokrata, te Spajića i Kneževića, moguće je nekoliko scenarija.

Jedan o kom se spekuliše je da premijer isključi iz kabineta Demokrate i zameni ih opozicionim BS-om. Taj scenario bi se, navodno, realizovao uz ostanak dela funkcionera Demokrata u Vladi – potpredsednika izvršne vlasti Moma Koprivice i možda ministra turizma Vladimira Martinovića, koji nekoliko meseci deluju suprotno stranačkom vrhu. Koprivica slovi za najozbiljnijeg kandidata za ministra pravde ako aktuelni ministar Andrej Milović, čije je razrešenje juče predložio Spajić, bude smenjen.

Druga mogućnost o kojoj se govori je da Demokrate ostanu u Spajićevom kabinetu, ali da im se smanji “kvota” pozicija koje pokrivaju, ne računajući one Koprivice i Martinovića, i da ta mesta dobije neko drugi. Demokrate bi, prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti”, u tom slučaju uskratile podršku Vladi. Ta partija se sukobila sa Spajićem zbog pitanja kadrovanja u sektoru bezbednosti.

Eventualnim isključenjem ili odlaskom Demokrata, Spajićevom kabinetu ne bi bio ugrožen opstanak ako bi dobio podršku BS-a Ervina Ibrahimovića, nezvanično se saznaje da ta stranka nije od Spajića dobila formalnu ponudu za učešće u vlasti.

“Vijesti” su sredinom februara objavile da tadašnji potezi BS-a i Vlade svedoče da je ta stranka jedan od potencijalnih kandidata za mesto u izvršnoj vlasti. Naime, BS gotovo da nije kritikovao rad Spajićevog kabineta, koji je, s druge strane, neke od kadrova te stranke postavio na pozicije u vlasti.

Međutim, jedan od problema u priči s BS-om je da li bi njihov ulazak u Vladu prihvatio DNP. Knežević je u martu najavio da neće pristati na to ako poslanici BS-a glasaju za razrešenje Mandića s funkcije šefa parlamenta.

“… Ne možete jedno poluvreme igrati za Partizan, a drugo za Zvezdu”, poručio je tada on.

BS je glasao za smenu Mandića, ali on nije razrešen. Čelnik NSD-a je nakon poteza BS-a govorio da nema ništa protiv toga da Ibrahimovićev partija uđe u Spajićev kabinet.

Ako bi, potencijalno, Demokrate i DNP, koji imaju sedam, odnosno četiri poslanika, “ispali” iz vlasti, ona bi mogla da opstane uz podršku BS-a sa šest parlamentaraca, ali bi u tom slučaju imala minimalnu podršku potrebnu za opstanak – 41 glas, pod uslovom da svi poslanici glasaju u skladu sa odlukama svojih partija. Aktuelnu većinu čini 46 poslanika.

Eventualnom ulasku BS-a u vlast, trebalo bi da prethodi dogovor o izmjeni koalicionog sporazuma. Sastanka lidera vladajuće koalicije, na kojem se rješavaju sporna pitanja, nije bilo od sredine maja, rečeno je.

Prema nezvaničnim saznanjima lista, Kneževićeva partija čeka da se ispune njihovi zahtevi i da onda počnu razgovori o rekonstrukciji, za koju sagovornik kaže da misli da neće “ići tako brzo”.

DNP je krajem maja suspendovao podršku Vladi do ispunjenja više zahteva, nakon što je Crna Gora podržala na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici. DNP je naveo da je usvajanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu najkasnije do kraja juna preduslov da bi oni uopšte razmatrali opciju dalje podrške Spajiću. Poručili su da nakon usvajanja rezolucije o Jasenovcu treba realizovati još nekoliko stvar – da dobiju detalje o najavljenom programu “Evropa sad 2”, da srpski jezik bude službeni, da krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala ne zastarevaju…

Međutim, njihovi poslanici glasali su prošle sedmice za zakone potrebne za dobijanje Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila (IBAR) sa kolegama iz vladajuće većine.

Mandićeva i Kneževićeva partija pokrenule su pitanje rekonstrukcije krajem prošle godine, poručujući da bi taj postupak trebalo da usledi nakon novogodišnjih praznika, nekoliko mjeseci poslije toga ili u prvoj polovini 2024. godine. Isticali su da ne vide zašto ne bi dobili priliku da kroz rekonstrukciju doprinesu “rješavanju svih onih izazova pred kojima se nalazi 44. Vlada”.

U koalicionom sporazumu o vlasti piše da je rekonstrukcija planirana najkasnije do izglasavanja budžeta za 2025, što znači – do kraja ove godine. Navedeno je da se “u skladu s doslednim i potpunim poštovanjem svih odredbi sporazuma”, premijer obavezuje da će se ona sprovesti.

U dokumentu je navedeno da će koaliciji “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG), čiji su članovi bili NSD i DNP, nakon rekonstrukcije pripasti pet mesta u Vladi. Tom savezu namenjeni su potpredsedničko mesto za infrastrukturu, kao i resori saobraćaja, prosvjete, turizma i prostornog planiranja i urbanizma. NSD i DNP trenutno podržavaju Vladu bez učešća u njoj.

Dok ne dođe do rekonstrukcije, sporazumom je planirano da konstituenti ZBCG, “u cilju što jednostavnije tranzicije resora”, predlože državne sekretare u ministarstvima koja treba da dobiju, što je ispunjeno.

Spajićeva Vlada trenutno ima 19 ministarstava i 23 člana.

Bonus video:

 

 

Alo/Borba

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI