SPREMA SE POBUNA U VATIKANU Politiko: Papa Franja je izgubio kontrolu

U tekstu koji potpisuje Ben Munster navodi se da u Nemačkoj raste glavni pokret otpora presporoj liberalizaciji Katoličke crkve, ali da su liberalni reformatori jaki i u Švajcarskoj i Belgiji. Papa Franja ima reputaciju reformatora, pa čak i populiste, a poznato je da ga konzervativno krilo katoličkog sveštenstva ne voli.

Po dolasku na čelo Crkve, Papa je uveo niz inicijativa i reformi koje su uvele stvarne promene: otvorio je kancelarije u Vatikanu na čelu sa ženama, njegova filozofija je prožeta duhom tolerancije prema seksualnim manjinama, a jednom prilikom izjavio je da je „nebo otvoreno za ateiste“. Niz njegovih poteza tumači se kao papin napor da projektuje sliku duhovnosti i poniznosti.

Ali dok je protivljenje konzervativnog krila u SAD, Africi i Vatikanu jenjalo, pobuni o kojoj piše Manster prete crkveni liberali koji veruju da vernici odlaze zbog skandala kao što su seksualno zlostavljanje sveštenika i crkveno prikrivanje njihovih zločini, protivljenje gej brakovima i pravima transseksualaca.

"Franjo je obećao da će osvežiti Katoličku crkvu. Međutim, nema značajnijih promena. Crkva je i dalje staromodna i u nevolji. Zbog toga Nemci pokušavaju da im utiraju put", rekao je Tomaš Seding, potpredsednik Centralnog komiteta. za nemačke katolike, koji su učestvovali na konferenciji u Berlinu.

Nekoliko stotina nemačkih katoličkih političara, teologa i lidera industrije okupilo se prošlog novembra, uključujući Manfreda Vebera. Poslovni ljudi poput Hildegard Miler, predsednice Nemačkog udruženja automobilske industrije, obratili su se okupljenima.

Nemci su na konferenciji gurnuli u prvi plan demokratizaciju unutar Crkve, stvarajući tzv. Sinodalni način da se preporuke „pretvore u praksu“ na katoličkim skupovima. Papa je ove sinode zamislio kao forume koji bi zainteresovali vernike da učestvuju, ali je uloga Crkve trebalo da bude da sluša, a ne da sluša. Međutim, katolički naprednjaci u Nemačkoj su nevoljko prihvatili ovo kao priliku za promenu.

"Humanistička nauka potvrđuje da postoji više od dva pola, ali papa to odbacuje! Niko ne zna u kom pravcu ide, stalno se predomišlja. U njegovim postupcima nema misli vodilja, nema logike", grmio je protiv Papa na sastanku u hotelu Titanic Chaussee Nemački teolog i etičar Andreas Lob-Hudepol. Slični komentari izazvali su veliku zabrinutost u Vatikanu.

Sve ovo je povezano sa nemačkom inicijativom da se blagosiljaju istopolni parovi i da se progura reforma u donošenju odluka u Crkvi kako bi se „zaustavio odlazak vernika“.

Sinodi su ranije bili rezervisani samo za sveštenstvo, ali su papine promene omogućile laicima da poguraju svoj dnevni red. „Ogromna većina građana sumnja u ispravnost prakse da Crkvom upravljaju izabrani sveti ljudi“, rekao je Soding u ovom kontekstu.

Zbog ovakvih stavova svi govore o raskolu u crkvi, pri čemu mnogi ističu da se nezadovoljstvo proširilo širom istorijski luteranske regije.

Jedan istaknuti arhiepiskop je nedavno govorio o „najvećoj krizi unutar Crkve od reformacije“.

Pobuna protiv autoriteta sveštenstva proširila se i van Berlina, piše autor. Biskupi u Belgiji su ranije ove godine objavili "Sinodski manifest" u kojem su pozvali na neke od reformi koje su tražili Nemci. Međutim, Belgijanci su rezervisaniji od Nemaca, pa su tražili odobrenje Vatikana.

Biskup Feliks Gmir iz biskupije Bazel u Švajcarskoj opisao je za Politico inicijativu katoličkih laika koji su, nakon otkrivanja slučaja seksualnog zlostavljanja deteta u Švajcarskoj, tražili od biskupa da angažuju spoljno telo u istrazi slučaja i da se uvede arhiva koja bi sprečila uništavanje dokumenata koji bi mogli poslužiti kao dokaz.

U švajcarskom slučaju, vernici su zapretili da će Crkvi uskratiti pola miliona franaka ako biskup ne prihvati zahteve. „Vi niste moji pretpostavljeni“, rekao im je vladika.

Trendovi u zapadnim zajednicama posebno zabrinjavaju sveštenike visokog ranga. U istočnoj Evropi, gde konzervativno krilo postaje sve glasnije, bivši nadbiskup poljskog Poznanja Stanislav Gadecki komentariše dešavanja u Berlinu. Dokumenti snažno podsećaju na protestantsku teologiju i jezik moderne politike“, smatra Gadecki.

Crkveni oci koji su komentarisali temu smatraju da institucija stara 2.000 godina ne može da funkcioniše po principima demokratije. „Pogrešno su razumeli papu“, rekao je za Politiko kardinal Žan-Klod Holerih, Franjin bliski saveznik.

Prema njegovim rečima, nemačka crkva je postala žrtva agresivnog uticaja i kulturne polarizacije u američkom stilu. Takva politizacija može uništiti jedinstvo Crkve“, rekao je on.

Dosadašnji papini postupci uglavnom su se sveli na prolaznu najavu progresivne ideje, praćenu pobunom konzervativne strane, papinim povlačenjem i gnevom naprednjaka.

Zatim Papa donosi razvodnjenu verziju predloga, stvarajući novu pometnju. Proizvod ovoga je, kažu stručnjaci, Crkva sa dve brzine, u kojoj Franjo nastoji da zadovolji sve, što se često svodi na prepuštanje tumačenja na lokalni nivo.

Papa Franja se nalazi između kamena i nakovnja, uhvaćen između liberalne Evrope i uglavnom konzervativnog „globalnog juga“ i čini se da većinu vremena pokušava da ugodi suprotstavljenim stranama.

Pošto papa ima 86 godina i krhkog zdravlja, mnogi su nezadovoljni što u Vatikanu ne postoji jača struja koja podržava njegov tolerantni pristup kao konzervativnog liberala. Pitanje je koliko će njegova politika ostati nakon njegovog odlaska.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI