Parlament
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu se održavaju u trenutku kada zemlja ne uspeva da se oporavi od šoka izvanim izlaskom iz Evropske Unije. I dalje na policama u prodavnicama nema dovoljno svežeg voća i povrća, jer nema više redovnog uvoza iz Evropske Unije. Nema više ni lakog izvoza u EU, zbog čega su mnoga preduzeća izgubila stabilno tržište. Cene su ostale visoke još od poslednjeg talasa inflacije, podstaknutog epidemijom Kovid-19. Javne službe, od prevoza do socijalne zaštite, rade sve lošije i s manje novca. Najveći problem je Nacionalna služba za zdravstvo (NHS): pacijenti često mesecima čekaju da obave početni pregled kod specijaliste.

Šta kažu ankete?

Ankete pokazuju da će na izborima za Parlament Laburisti, koje predvodi Kir Starmer, dobiti 41% glasova. Konzervativci bi trebalo da osvoje 21% glasova, što znači da će Riši Sunak izgubiti mesto premijera. Desničarska stranka Reform UK Najdžela Faraža ubeležila je rast podrške na 16% birača, dok su Liberal-demokrate ostale na svojih 11% podrške birača. Zeleni očekuju 5% glasova. Dve partije koje zagovaraju izlazak iz UK i dalje imaju prepoznatljivost u biračkom telu: Škotska nacionalna partija (SNP) već dugo ima podršku 3% birača; Plaid Cymru, koja se zalaže za izlazak Velsa, održava podršku na 1%.

POVRATAK LABURISTA

Sve ankete jasno govore da će Laburisti osvojiti najviše glasova i dobiti mandat da formiraju novu vladu. Najvažnije obećanje Laburista je da neće podizati poreze na prihod i PDV. Planiraju da smanje čekanje na red kod lekara, tako što će Nacionalna služba za zdravstvo (NHS) svake nedelje primati 40 hiljada pacijenata više, a to će se postići plaćanjem lekarima za prekovremeni rad. Kada je reč o imigraciji, osnovaće Komandu britanske bezbednosti, koja će se boriti protiv krijumčarenja ljudi, što smatraju glavnim uzrokom priliva migranata. Planiraju da zaposle dodatnih 6,5 hiljada nastavnika i da obezbede obrok učenicima u svim osnovnim školama u Engleskoj. Sličan program obećavaju i Škotski Laburisti, za koje se očekuje da osvoje najviše mandata u Škotskoj.

Izbori u UK u brojkama

Izbori se održavaju za svih 650 mesta u Donjem domu Parlamenta. Za apsolutnu većinu je potrebno osvojiti 326 mandata. Glasačka mesta se otvaraju u 7 časova, a zatvaraju u 22 časa.

Od ukupno 650 mesta u Donjem domu parlamenta, glasači u Engleskoj biraju 543 kandidata, stanovnici Škotske šalju 57 poslanika, Velšani odlučuju o 32 mesta, dok Severna Irska bira 18 poslanika u Vestminster.

 

BRITANCI DANAS NA BIRALIŠTIMA Povratak Laburista, Torijevci pred raspadom

EPA-EFE/VALDA KALNINA

 

 

ŠTA OBEĆAVAJU KONZERVATIVCI?

Premijer Riši Sunak se držao očekivanih tema. Obećao je da će „zaustaviti čamce“ koji donose veliki broj imigranata i obračunati se s organizovnim kriminalom koji dovozi migrante. Ostaje pri planu da azilante premesti u Ruandu, ali će ubrzati obradu zahteva za azil.

Kada je 22. maja po pljusku ispred sedišta vlade objavio raspisivanje izbora, uvek elegantno obučeni premijer Riši Sunak se u Dauning strit broj 10 vratio pokisao, i verovatno sa shvatanjem da će u rezidenciji premijera ostati samo do izbora.

ISTORIJA PADA TORIJEVACA

Podrška Torijevcima se topila od stvarnog trenutka izlaska UK iz Evropske Unije, kada je 2020. godine Boris Džonson jedva uspeo da zemlju izvuče iz EU, ali uz obavezu da Severna Irska živa sve prednosti kao da je i dalje u EU. To je bio jedini način da se očuva mirovni sporazum iz 1998. godine, kojim su zaustavljeni sukob u Severnoj Irskoj i popravljeni odnosi s Republikom Irskom.

Torijevci su na vlasti bili poslednjih 14 godina. Nekadašnji premijer Dejvid Kameron je od 2010. godine pokušao da reformiše obrazovanje, zdravstvo i pooštri uslove za imigraciju. Posle referenduma za samostalnost Škotske 2014. godine koji je završen odlukom da Škotska ostane deo UK, Kameron 2015. godine ostaje premijer posle neočekivane pobede konzervativaca na izborima. Zatim 2016. godine samouvereno raspisuje referendum o ostanku UK u Evropskoj Uniji nadajući se da će „Britanija biti jača u Evropi“, i podnosi ostavku kada je izglasan izlazak iz EU.

Nasleđuje ga Tereza Mej, koja nije uspela da u Parlamentu dobije podršku za sporazum o izlasku UK iz EU, zbog čega podnosi ostavku.

„IGRADITE ZID!“

 

Džejkob Ris-Mog želi da izgradi zid na Lamanšu da bi sprečio dolazak migranata. „Da sam Amerikanac, želeo bih zatvorenu granicu, tražio bih da se izgradi zid. Voleo bih da se izgradi zid na sredini Engleskog kanala“, rekao je Ris-Mog u martu na jednom sastanku Torijevaca. Ovaj ultrakonzervativac, koji se smatra sivom eminencijom Bregzita, bio je desna ruka premijera Borisa Džonsona u Parlamentu i sekretar za privredu.

Njeno mesto zauzima Boris Džonson, koji je uspeo da UK izvuče iz Evropske Unije, ali je zbog nepoštovanja mera izolacije tokom pandemije Kovida-19, koje je njegova vlada propisala, izgubio poverenje javnosti. Zbog skandala s imenovanjem Krisa Pinčera na mesto drugog čoveka Torijevaca uprkos saznanjima da je Pinčer seksualni nasilnik, jula 2022. godine kabinet mu se raspao zbog niza ostavki ministara, a među njima i Rišija Sunaka i Liz Tras.

Nova premijerka Liz Tras, koja je na partijskim izborima pobedila Rišija Sunaka, u Dauning stritu je ostala samo 49 dana, jer je njen Plan razvoja izazvao žestoke reakcije na tržištima i istorijski pad vrednosti funte.

Riši Sunak, koga su Konzervativci samo dva meseca ranije bili odbacili da bi izabrali Liz Tras, nasleđuje mesto premijera, ali za nepune dve godine ne uspeva da reši ni jedan od problema. U politiku je vratio Dejvida Kamerona, koga je postavio za šefa diplomatije.

USPON NAJDŽELA FARADŽA

Partija Reform UK je zabeležila veliki rast popularnosti za samo poslednjih mesec dana pred izbore, s početnih 11% na 16%. Njen vođa, Najdžel Faraž, bio je najbolji zagovornik Bregzita, ali njegova tadašnja partija UKIP nije imala posebnog uspeha. Sada se suočava s problemima: dvoje kandidata su povukli podršku, jer su se u javnosti pojavili snimci kandidata koji nose nacističke simbole. Džordži Dejvid će formalno ostati kandidat Reform UK, ali je rekla da će u Parlamentu sedeti s Konzervativcima, jer su „većina kandidata rasisti, mizoginisti i zatucani“.

Kandidat Robert Smit je izazvao skandal svojim uvredljivim opisima poznatih ličnosti, poput liderke škotskih nacionalista Nikole Sturdžen, spisateljice Dž.K. Rouling predsednice Evropske centrane banke Kristin Lagard.

Najdžel Faraž se od tih skandala branio rečima: „Niko nije ljući od mene naročito zato što nam ide tako dobro s biračima iz crnačke zajednice i manjinskih zajednica“.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading