STARMER SE RAZLETEO PO OSTRVU Novi premijer Britanije krenuo u nemoguću misiju

Kao svoj prvi zadatak, novi premijer Kir Starmer je pošao u posetu sve četiri nacije Ujedinjenog Kraljevstva. U Škotskoj je, tokom razgovora s prvim ministrom Džonom Svinijem poručio da želi da „nesporazum pretoči u saradnju“.

AP Photo/Scott Heppell

Tokom posete Severnoj Irskoj, rekao je: „Mislimo da možemo imati bolji dogovor od lošeg dogovora koji je kući doneo Boris Džonson. Na tome ćemo raditi“. Ipak, pre toga, poručuje Starmer, „moramo da pokažemo da smo spremni da poštujemo postojeće ugovore“ o graničnoj kontroli u Severnoj Irskoj, a ne da se stalno krše kako su to često radili konzervativci. Tokom govora u tamošnjem parlamentu Stormontu, premijer Starmer je političarima poručio da shvata da je ugovor o napuštanju EU vremenom izazvao niz problema u Severnoj Irskoj.

Taj deo UK uživa poseban status na osnovu posebnog protokola iz 2020. godine, koji čini sastavni deo Ugovora o povlačenju UK iz EU. Tim ugovorom je predviđeno da Severna Irska primenjuje zakone Evropske unije za proizvodnju i promet robe. Na taj način je ostala praktično otvorena granica s Republikom Irskom, što je bio preduslov za očuvanje sporazuma postignutog na Veliki petak 1998. godine. Tada je zaustavljen trodecenijski talas nasilja između unionista i republikanaca, kao i delovanje Irske republikanske armije (IRA).

S druge strane, Severna Irska je od 2020. godine na praktičnom nivou izdvojena iz UK, jer mora da poštuje sanitarne i propise o kvalitetu EU kada je reč o robi, pa čak i da primenjuje carine. Time se obezbeđuje nesmetana trgovina s Republikom Irskom, ali je zato usporena i otežana trgovina robom iz Engleske ili Škotske.

Shutterstock

Sadašnja vlada može samo da učini sledeće: da sanitarne i fitosanitarne propise izmeni tako da budu u skladu propisima EU.

„Nećemo moći da imamo bolje odnose ukoliko ne pokažemo spremnost da poštujemo sporazume koji su već na snazi. Moramo da primenjujemo važne izmene koje se odnose na već postojeće aranžmane“, objašnjava Kir Starmer, misleći na Vindzorski okvir, sporazum koji je s EU postignut februara 2023. godine.

DIPLOMATSKA INICIJATIVA

Dok je premijer Kir Starmer bio u poseti delovima UK, njegov šef diplomatije Dejvid Lami je za kratko vreme obišao tri evropske države. Prvo se sastao s ministarskom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok, s kojom je razgovarao o Ukrajini, NATO-u i klimi. Dvoje diplomata su čak imali i vremena da odgledaju deo utakmice polufinala Evropsokog prvenstva u kojoj su igrali Englezi. Posle toga, Berbok je na društvenoj mreži X objavila da je „UK nezamenljivi deo Evrope“, i da je Nemačka spremna na saradnju s namerom da se nađe način „da se UK približi EU“.

Thomas Krych

Usledio je sastanak s ministrom sponjih poslava Poljske, Radoslavom Sikorskim. Takođe se najviše razgovaralo o Ukrajini i NATO-u, pri čemu je Dejvid Lami potvrdio da je UK ozbiljno posvećena da pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije.

Par časova potom, Dejvid Lami je avionom otputovao u Švedsku. Tamo ga je dočekao njegov kolega Tobijas Bilstrem. Razgovarali su o odbrani, promeni klime i budućim odnosima UK s EU. Tokom posete, Lami je u izjavi za švedsku televiziju SVT rekao: „Nova vlada želi da resetuje odnose s Evropom, i znamo da nas Švedska u tome podržava“.

Šef britanske diplomatije je Nemačku, Poljsku i Švedsku označio kao „ključne partnere“ u popravljanju odnosa s EU, koji su narušeni izlaskom iz EU 2020. godine.

„Treba da godine Bregzita ostavimo za sobom“, izjavio je Lami za list Observer, dodajući: „Nećemo se priključiti zajedničkom tržištu ili carinskoj uniji, ali mnogo možemo da uradimo zajedno“, dodaje Lami.

Diplomatska ofanziva, tokom koje je i ministar odbrane Džon Hili bio u Ukrajini, za svrhu ima više da pokaže da je nova vlada odmah spremna za rad i da je puna dobre volje, otvorena za saradnju.

AP Photo/Omar Havana

Ponuda za pomoć i saradnju stigla je iz Republike Irske: premijer Sajmon Haris kaže da će njegova zemlja pomoći postizanje boljieg sporazuma „na svaki način za svakim evropskim stolom“. On tvrdi da u Briselu postoji „volja za razgovor“ o novom sporazumu, koji bi obuhvatao i slobodu kretanja za mlađe osobe, što je najvažnije za studente.

Kir Starmer zatim putuje u Vašington, gde će na samitu NATO-a prvi put predstavljati svoju zemlju kao premijer. Biće to prilika za neformalne razgovore s kolegama iz Nemačke, Francuske, Italije i drugih evropskih država.

Nema planova da ministar spoljnih poslova poseti Brisel kao sedište EU, niti Pariz, ali se 18. jula u Palati Blenhajm u Engleskoj održava sastanak Evropske političke zajednice. Nju je osmislio predsednik Francuske Emanuel Makron kao pokazatelj evropskog zajedništva posle napada Rusije na Ukrajinu. Britanci će kao domaćini tog skupa imati priliku da, kako objašnjava Lami, pokažu „novi duh saradnje“.

BREGZIT OSTAJE BREGZIT

Posle izbora 2019. godine, kada je kampanja Borisa Džonsona odnela pobedu u tradicionalno laburističkim uporištima, Laburisti su doneli odluku da više ne podržavaju povratak u EU. Novi vođa Laburista Kir Starmer je potom godinama uveravao birače da neće tražiti povratak u carinsku uniju ili zajedničko tržište, kao ni slobodu kretanja prema standardima EU. Namera je bila da se povrate birači izgubljeni zbog priče o poništavanju Bregzita.

Laburisti moraju da podstaknu razvoj ekonomije, da bi uvećali broj poreskih obveznika i tako izbegli podizanje poreza, i onda novac od poreza uložili u javne službe, poput NHS. Način da se to postigne: da UK ponovo postane deo zajedničkog tržišta EU. Premijeru Kiru Starmeru neće biti lako da ignoriše činjenicu da je dobar deo biračkog tela Laburista bio za ostanak u Evropskoj Uniji. Najverovatniji način da se tema vrati na dnevni red jeste da Laburisti podlegnu pritisku preduzetnika i vlasnika velikih preduzeća koji će zahtevati da se obezbedi tržište za njihove proizvode i usluge.

Kir Starmer će imati mogućnosti i ličnog kredita da u Briselu ponovo pokrene neku vrstu dijaloga, ali svakako neće biti u prilici da pokreće velika pitanja poput povratka u EU. Čak i ako to pokuša, u Briselu će ga dočekati Evropska komisija koja se više bavi ratom u Ukrajini nego ekonomijom. Osim toga, u Briselu i dalje sede ljudi koji sada možda nisu formalni članovi administracije EU, ali su i dalje uticajni. Među njima je i Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije i pregovarač koji je, zajedno s Mišelom Barnijeom, oblikovao sporazum o izlasku UK iz EU. On kaže da Britanci „trenutno otkrivaju posledice svog glasa, a one su tačno onakve kako smo ih upozoravali“. Na pitanje da li i kada bi Britanci mogli da se vrate u Evropsku Uniju, Žan-Klod Junker kaže: „Za jedno vek, ili dva“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI