NEMCI SE PRIPREMAJU ZA MOGUĆI RAT? GRADE BUNKERE: "Modernim oružjem cela država bi nestala s devet do dvanaest raketa"

U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi puno manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na fabrike koje grade privatne bunkere.

Na primer, BSSD Defense, frima sa sedištem u Berlinu koja gradi „sisteme zaštitnih prostorija“ za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu - u poslednje vreme posao ide dobro.

Pored razne kućne sigurnosne opreme, firma nudi sve, od „prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu“ za oko 20.000 evra, do pravih skloništa za skoro 200.000 evra.

Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih osoba, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Zanimanje je počelo rasti tokom pandemije COVID-a, a zatim je ponovo pojačano 2022. nakon rata u Ukrajini.

"Postoji aktivna potražnja i aktivno zanimanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove“, rekao je Piejde za DW.

U Nemačkoj nema funkcionalnih skloništa

Čini se da je slično i u političkim krugovima: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama „izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa“ za nemačko stanovništvo.

Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u idućih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.

Nemačkoj bi trebalo više od 200 hiljada bunkera

To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 posto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu „ni funkcionalni ni spremni za upotrebu“ nakon što je 2007. napušten raniji sistem skloništa. Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu ukupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijardi evra.

"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo biti izvodivo. Nije se puno promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo je napajanje i efikasnost baterija.“

Kolika je uopšte korist od bunkera?

Hans-Valter Bories, direktor Instituta za ekonomske i sigurnosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva jako zanemareno. Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenarij za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle dosegnuti praktično bilo koji evropski grad.

"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hannovera prema Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu sklonište. Sa sadašnjim vremenima reakcije ne postoji način da se upozori stanovništvo“, rekao je za DW Bories.

Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi puno manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada.

Zato vlada planira preporučiti građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima. Bories nije uveren u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo eskalirati u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje je koristio SAD na kraju Drugog svjetskog rata.

"Posledice više nisu uporedive s Hirošimom ili Nagasakijem. Modernim oružjem celu Nemačku bi mogli da zbrišu s devet do dvanaest raketa“, rekao je on. Bunkeri koji bi mogli izdržati takvu vrstu napada morali bi biti ukopani hiljdama metara duboko u švajcarskim Alpima. A posle toga više uopšte ne biste hteli izaći napolje“, rekao je ovaj stručnjak.

Novac bolje uložiti za „normalnu“ zaštitu

Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Bories tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao „normalnom“ zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja na katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.

"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa učiniti", zaključio je Bories.

Alo.rs/Večernji.hr

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI