Evan Gerškovič
Foto: Profimedia/Profimedia

Ruske službe bezbednosti uhapsile su novinara Volstrit džornala 30. marta 2023. u Jekaterinburgu pod optužbom za špijuniranje.

Optužen je da je radio za američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), što su Gerškovič, Volstrit džornal i američke vlasti kategorički porekle.

To je prva osuda američkog novinara za špijunažu u Rusiji od završetka Hladnog rata pre više od 30 godina.

Obe strane imaju 15 dana da se žale na presudu, rekao je sudija.

Tužioci su 32-godišnjeg Gerškoviča u optužnici teretili da je postupio „prema uputstvima CIA-e" kako bi prikupio „tajne informacije" o fabrici koja proizvodi tenkove u regionu Sverdlovsk.

Tražili su da mu bude izrečeno 18 godina zatvora u kažnjeničkoj koloniji.

„Ova sramotna, lažna presuda doneta je pošto je Evan proveo 478 dana u zatvoru, nezakonito pritvoren, daleko od porodice i prijatelja, sprečen da izveštava, a sve zato što je radio svoj posao kao novinar", naveli su izdavač Volstrit žurnala Almar Latur i glavna urednica Ema Taker u saopštenju.

„Nastavićemo da činimo sve što je u našoj moći da Evan bude oslobođen i da podržimo njegovu porodicu.

„Novinarstvo nije zločin i nećemo se smiriti dok ne bude pušten. Ovo mora da se završi sada."

Evan Gerškovič

Profimedia

 

 

Vašington optužuje Rusiju da Gerškoviča drži kao monetu za pregovaranje, koju će koristiti za moguću razmenu zatvorenika sa ruskim državljanima u stranim zatvorima.

Moskva zna da su SAD spremne da izvrše razmenu kako bi oslobodile njihove građane, a poznato je i da su dve zemlje razgovarale o tome.

Prema ruskoj sudskoj praksi, za razmenu je generalno potrebno da je presuda već doneta.

U intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom u februaru ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin je nagovestio moguću razmenu.

Pretpostavlja se da je u pitanju oficir službe bezbednosti FSB Vadim Krasikov, koji u Nemačkoj služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva.

Gerškovič je uhapšen krajem marta 2023. godine i u pritvoru je bio 478 dana.

Američke vlasti su od Rusije još ranije zatražile da odmah puste novinara, kao i još jednog američkog državljanina Pola Velana, koji u Rusiji izdržava kaznu od 16 godina pod optužbom za špijunažu.

I pre početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, izveštavanje iz Rusije postajalo je sve teže.

Nezavisni novinari su označeni kao „strani agenti", a dopisnica BBC-ja iz Rusije Sara Rejnsford je proterana iz zemlje.

Kada je rat počeo, Rusija je uvela krivično delo za plasiranje „lažnih vesti" ili za „diskreditovanje vojske", po kome je desetine Rusa osuđeno zbog kritikovanja invazije na društvenim mrežama.

Gotovo svi nezavisni mediji su ućutkani, ugašeni ili blokirani, među kojima i velike kuće TV Rejn, radio Eho Moskve i novine Novaja Gazeta.

Mnogi zapadni mediji su odlučili da napuste Rusiju.

Tatjana Stanovaja, ruska politička stručnjakinja, kaže da je privođenje novinara Volstrit džornala za nju bio šok.

Kada FSB piše o špijunaži, „prikupljanje informacija" može jednostavno da znači i prikupljanje komentara od stručnjaka, rekla je ona, dok bi postupanje po instrukcijama SAD moglo jednostavno da se odnosi na njegove urednike u Volstrit džornalu.

Međutim, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da ono što je u Jekaterinburgu radio novinar Volstrit žurnala „nema nikakve veze sa novinarstvom".

Ovo nije prvi put da se status „stranog dopisnika" koristi za „prikrivanje aktivnosti koje nisu novinarstvo", rekla je ona.

Odnosi Rusije i SAD su sve napetiji, pogotovo posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a više američkih državljana je zadržano.

(BBC/BLIC)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading