OLAKŠICE ZA NEKRETNINE, MANJE CENE GORIVA... Šta obećava Tramp, a šta Kamala?

Pa ipak, Tramp je u međuvremenu objavio izborni program na zvaničnom sajtu svog štaba i počeo da obraća bar nešto više pažnje na ekonomska pitanja nego na šale na račun protivkandidatkinje i njenog sukandidata.

Demokrate će predstaviti pun program na stranačkoj konvenciji u Čikagu, koja počinje danas i trajaće do četvrtka. Pored Haris i Volca, uvodne govore održaće još uvek aktuelni predsednik Bajden, kao i bivši predsednici Bil Klinton i Obama i bivša kandidatkinja Hilari Klinton. Iako tek treba da čujemo šta Kamala Haris namerava da uradi ako postane 47. predsednik SAD, već imamo prilično dobru ideju o tome, bar što se unutrašnje politike tiče.

Da bi imala dobar prijem kod birača, njene programske smernice treba da potenciraju uspehe prethodne administracije (Bajden – Haris), ali da istovremeno ponude nešto novo, a da ipak ne plaše Amerikance onim što malo ko voli da čuje – novi porezi i nameti. Nasuprot tome, Tramp je u poziciji izazivača i mora da pokuša da prikaže trenutnu ekonomsku i bezbednosnu situaciju gorom i da insistira na kontrastu između vremena kada je bio u Beloj kući i sadašnje administracije, ali i da poveže Haris sa Bajdenovim slabim bodova.

Bajden i Tramp – poređenje

Prema podacima iznetim u Vašington postu, rezime ekonomske politike dvojice predsednika pokazuje da ako se uporedi 2019, poslednja godina pre pandemije, kada je Trampova administracija ostvarila najnižu stopu nezaposlenosti, i prošlu godinu kada je trenutna administracija je imala najbolje brojke na tržištu rada, utvrđeno je da je u većini saveznih država (osim, ​​na primer, najveće, Kalifornije i Teksasa) i u većini okruga, nezaposlenost bila niža pod Bajdenom nego pod Trampom.

Međutim, dok je za Trampa rast plata (15,4 odsto) bio znatno veći od rasta inflacije (7,8 odsto), za sadašnjeg predsednika stopa rasta plata bila je tek nešto iznad inflacije (19,4 odsto prema 19,2 odsto). Pored toga, cene nekretnina su na najvišem nivou od 1984. godine. Uprkos dobroj ekonomskoj situaciji pod Bajdenovom palicom, inflacija utiče na niži nivo poverenja potrošača. Amerikanci, navikli na čvrstu valutu, još gore reaguju na inflaciju, što utiče na njihov opšti utisak o stanju u privredi. Takvo raspoloženje na kraju ide u korist Trampu, a ne Harisu, koji nije bio zadužen za ekonomske poslove, ali je bio i ostao aktuelni potpredsednik.

Šta Tramp nudi?

Pošto Haris još nije objavila ceo program, fokusiraćemo se samo na Trampovu ekonomsku politiku. Tramp borbu protiv inflacije povezuje sa cenom goriva, a želi da je obori širenjem novih bušotina (pre svega u uljnim škriljcima) i odustajanjem od novog zelenog sporazuma, odnosno ambicioznih planova za smanjenje gasova staklene bašte i prelazak na nove izvora energije. U tom kontekstu, on takođe želi da odustane od navedenih ciljeva odustajanja od prodaje novih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i ukine mnoge propise i ekološke naknade. Pa ipak, pošto je Ilon Musk postao jedan od njegovih najvećih donatora i pristalica, možda će se Trampov stav o električnim automobilima donekle promeniti. Bivši predsednik želi da smanji poresko opterećenje radnika, a posebno je istakao neoporezivanje napojnica. U američkom ugostiteljstvu skoro sav prihod dolazi od napojnica, jer konobari nemaju fiksnu platu, već su prijavljeni na minimalac ili im je fiksni deo ispod minimalca, a razlika se pokriva napojnicama. U međuvremenu, Haris je istakla da i ona podržava takvu meru. Uostalom, Tramp ističe da povećanja starosne granice za odlazak u penziju neće biti. Njegova glavna poruka je da su Bajden i Haris izazvali inflaciju prekomernim štampanjem novca tokom i nakon pandemije, kao i novim propisima vezanim za zelenu tranziciju.

Šta Haris nudi?

Dosadašnji tok kampanje za američke predsedničke izbore karakterišu jednolinijski slogani i mnogo ličnih uboda, ali ne mnogo sadržaja. Pa ipak, Tramp je u međuvremenu objavio izborni program na zvaničnom sajtu svog štaba i počeo da obraća bar nešto više pažnje na ekonomska pitanja nego na šale na račun protivkandidatkinje i njenog sukandidata. Demokrate će predstaviti pun program na stranačkoj konvenciji u Čikagu, koja počinje danas i trajaće do četvrtka. Pored Haris i Volca, uvodne govore održaće još uvek aktuelni predsednik Bajden, kao i bivši predsednici Bil Klinton i Obama i bivša kandidatkinja Hilari Klinton. Iako tek treba da čujemo šta Kamala Haris namerava da uradi ako postane 47. predsednik SAD, već imamo prilično dobru ideju o tome, bar što se unutrašnje politike tiče.

Da bi imala dobar prijem kod birača, njene programske smernice treba da potenciraju uspehe prethodne administracije (Bajden – Haris), ali da istovremeno ponude nešto novo, a da ipak ne plaše Amerikance onim što malo ko voli da čuje – novi porezi i nameti. Nasuprot tome, Tramp je u poziciji izazivača i mora da pokuša da prikaže trenutnu ekonomsku i bezbednosnu situaciju gorom i da insistira na kontrastu između vremena kada je bio u Beloj kući i sadašnje administracije, ali i da poveže Haris sa Bajdenovim slabim bodova.

Status ankete

Naravno, američki kandidati za Belu kuću mogu da obećaju svašta, ali to nije najlakše sprovesti u delo. Dok je Tramp bio predsednik, rekao je da će ukinuti Obaminu reformu zdravstvene zaštite i zameniti je nečim boljim i održivijim, ali na kraju od toga ništa nije bilo. Naime, deo toga može da se postigne i predsedničkim dekretima, ali za najbitnije promene u ekonomskoj, socijalnoj i zdravstvenoj politici, propis treba uspešno proći kroz meandar različitih interesa i veto-igrača zvanih Kongres. Predsednici obično nemaju većinu svojih partija u oba doma Kongresa sve četiri godine svog mandata, što znači da će im biti mnogo teže da proguraju svoje ideje ili će morati da ih jako modifikuju. Na kraju, podsetimo se i kako je zdravstvena reforma u vreme Obame (Obamacare) samo senka onoga što je priželjkivao, najavljivao i planirao.

Veoma je nezahvalno u ovoj veoma ranoj fazi predviđati ko će pobediti. Međutim, za sada se čini da će Senat pripasti republikancima, a Predstavnički dom demokratama, dok je trenutno raspodela snaga obrnuta. Haris je prešla u vođstvo (u proseku vodi 47,1 odsto naspram 44,6 odsto), uprkos činjenici (neki će reći, upravo zbog toga) da za sada vodi pomalo netipičnu kampanju (doduše, sličnu Bajdenovoj 2020. godine) – održavanje skupova sa biračima, na kojima drži manje-više isti motivacioni govor, a do sada nije imala medijske nastupe u vidu dužih intervjua u kojima bi bila izložena kritikama na račun izbornog programa. Ali zbog glasanja u elektorskom kolegijumu, stanje birališta u prvim državama je još važnije. U većini njih je donedavno prednjačio Tramp, ali se i tamo situacija donekle promenila. Haris vodi sa 2,1 odsto u Arizoni, 0,2 odsto u Nevadi, 1,5 odsto u ključnoj državi Pensilvaniji i samo 0,1 odsto u Severnoj Karolini, koja se ranije smatrala relativno bezbednom za republikance. Haris se približio Trampu i u Gruziji, gde ima prednost od 1,4 odsto.

ALo.rs/Blic

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI