STRAH SE ŠIRI U NEMAČKOJ, SVI ZNAJU ŠTA JE AHILOVA PETA "Ako ostvare ono što su rekli, propašćemo"

Ankete pokazuju da AfD ima 30 odsto u Tiringiji i 32 odsto u Saksoniji. Takođe, vode i u Brandenburgu, ruralnom krugu oko Berlina, koji izlazi na izbore 22. septembra.

Indikativno je i to da se vladajuća partija levog centra SDP (Socijaldemokratska partija Nemačke), na čijem je čelu kancelar Olaf Šolc, lebdi oko izbornog cenzusa na istoku, a trenutno uživa podršku samo šest odsto ovih građana.

Treba naglasiti da čak i ako AfD uspe da ispuni najave anketa i obezbedi svoju istorijsku pobedu, nije garantovano da će automatski preuzeti uprave dotičnih saveznih država, jer do sada su tradicionalne stranke veoma dosledno blokirale put do potrebne većine.

Udarac Šolcovoj koaliciji

Međutim, eventualna pobeda AfD-a bi zadala još jedan snažan udarac ionako nestabilnoj koaliciji Olafa Šolca.

Naime, zbog unutrašnjih nesuglasica, vladajuća trojka već mesecima ne može da nađe odgovarajući odgovor na rastuću inflaciju, sve očiglednije probleme sa migrantskom politikom i pretnje od Rusije, a ove godine su bili blizu rušenja vlade, jer su zamalo da nisu uspeli da se dogovore oko budžeta.

Okosnicu predizborne kampanje ovih regionalnih izbora činila je migraciona politika, a kao ulje na vatrdu pao je nedavni incident za koji je odgovornost u ime tzv. Islamske države preuzeo 26-godišnji Sirijac u kojem su ubijene tri osobe nožem i najmanje osam ranjeno

- Politika AfD-a slabo hvata korenje na Zapadu, jer njihova radikalna migraciona politika ne odgovara tamošnjem poslovnom sektoru - piše hrvaski medij.

Upravo to ističu tirinški i saksonski preduzetnici, upozoravajući da je na pomolu „ekonomska katastrofa neviđenih razmera“, prenosi Fajnenšel tajms.

U članku se dodaje da poslovni sektor sa velikom dozom skepticizma gleda na ekonomski model zasnovan na etnonacionalizmu, evroskepticizmu i otvorenoj rusofiliji.

Pooštravanje migrantske politike

Kako prenose mediji, "najkontraverzniji" segment njihovog programa je zasnovan na obećanju drastičnog pooštravanja migrantske politike, koja bi preduzetnicima na istoku Nemačke znatno otežala, pa čak i blokirala pristup radnoj snazi.

Analiza ekonomista upozorava da bi se iz Tiringije u narednih deset godina moglo da se iseli 385.000 radnika, od ukupno milion. Situacija je podjednako uznemirujuća i u susednoj Saksoniji, gde bi svaki peti stanovnik mogao da se penzioniše do 2033. godine, čime bi se oslobodilo više od 366.000 radnih mesta. Ko će ih popuniti?

- Bez (kontrolisane i odgovorne) migrantske politike, većina preduzetnika u našim pokrajinama će do kraja decenije biti osuđena da stavi ključ u bravu - objašnjava Mari-Kristin Osterman, predsednica Nemačkog udruženja porodičnih preduzetnika, prenosi hrvatski medij.

Ahilova peta

Bez obzira na ishod ovih regionalnih izbora na istoku Nemačke, sve je jasnije da će tradicionalne stranke morati da pooštre svoju migrantsku politiku jer im ona postaje Ahilova peta.

Berlin je u četvrtak, nekoliko dana pre otvaranja birališta u Tiringiji i Saksoniji, gde bi vladajuća trojka mogla da doživi pravi potop, saopštila da tražioci azila kojima preti deportacija u drugu članicu Evropske unije više neće moći da dobijaju puna socijalna davanja.

Takoše, dva napada nožem u periodu od samo sedam dana navela su vladu da zabrani noževe na javnim mestima kao što su železničke stanice i velika okupljanja, a federalnoj policiji je dato zeleno svetlo da koristi softver za prepoznavanje lica, kao i veštačku inteligenciju koja će identifikovati osumnjičene za terorizam, piše hrvatski medij.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI