SLOBODA MEDIJA U HRVATSKOJ? MFRR je zabrinut: Plenković diskredituje novinare zbog kritičkog izveštavanja o njemu i HDZ-u

Sam premijer Andrej Plenković diskreditovao je novinare u javnim debatama zbog kritičkog izveštavanja o njemu i njegovoj stranci, navodi se u najnovijem izveštaju Media Freedom Rapid Response (MFRR), koji je za taj period sproveo istraživanje sa partnerima u evropskim državama članicama EU i zemljama kandidatima od januara do juna 2024, piše Nacional.hr.

Danas je objavljen najnoviji Monitoring izveštaj koji dokumentuje i analizira sva kršenja slobode medija zabeležena na platformi Mapping Media Freedom u evropskim državama članicama i zemljama kandidatima od januara do juna 2024. Izveštaj je pripremio Evropski centar za slobodu medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI).

U prvih šest meseci 2024. godine zabeleženo je 12 upozorenja za 15 lica ili subjekata povezanih sa medijima. „Stanje slobode medija u Hrvatskoj postalo je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da su od sedam praćenih verbalnih napada pet počinili članovi Vlade ili javni službenici. Premijer Andrej Plenković diskreditovao je novinare u javnim raspravama zbog kritičkog izveštavanja o njemu i njegovoj stranci“, navodi se u izveštaju i dodaje da je nedeljnik Nacional u aprilu objavio snimak internog sastanka Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) na kojem premijer Andrej Plenković optužuje novinske kuće poput N1, Telegrama i Nacionala da su deo zavere protiv njega i stranke, piše HND.

Dalje se navodi da je, nakon što je Jutarnji list otkrio poverljivu prepisku putem WhatsAppa između tadašnjeg sudije, a sada glavnog državnog tužioca Ivana Turudića i bivše državne sekretarke Josipe Rimac, o njihovim čestim susretima i međusobnoj naklonosti, Plenković optužio Jutarnji list za korupciju i zlonamerno izveštavanje.

Navodi se i da diskreditirajući komentari političara nisu novost, pa se ponovo pominje primer premijera Plenkovića koji je na konferenciji za novinare verbalno vređao novinarku televizije N1 kako bi izbegao odgovor na njena pitanja.

Druga velika zabrinutost izražena je u vezi sa napadima na medije, koji dolaze iz krajnje desničarskog Pokreta Domovina. „Političar Otadžbinskog pokreta Stjepan Nikola Bartulica optužio je u junu ove godine novinara Andreja Dimitrijevića za „medijsku zloupotrebu“ i „zastrašivanje“ zbog navodnog neovlašćenog fotografisanja njegovog automobila, u kojem su se videla njegova deca, u okviru istrage o nepokretnostima koje Bartulica nije prijavio u vašoj imovinskoj kartici. Šef Otadžbinskog pokreta Ivan Penava je, pak, u maju rekao da će njegova stranka podržati novu koalicionu vladu na čelu sa konzervativnim premijerom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrejom Plenkovićem, samo ako otkaže finansiranje nedeljnika Novosti. Penava je izrazio duboko neslaganje sa uređivačkom politikom Novosti, koje su poznate po kritičkom pisanju vlasti. Nakon ovog incidenta, novinske kuće su bile meta pretećih poruka“, navodi se u izveštaju.

U izveštajnom periodu zabeležene su tri internet pretnje. Tako su portali Faktograf i Klimatski portal u martu bili podvrgnuti velikoj kampanji kleveta, koju je pokrenuo Mario Nakić, pokretač portala Liberal.hr, koji je u tekstu objavljenom na svom portalu tvrdio da Klimatski portal finansira premijer Andrej Plenković i pozvao čitaoce da glasaju na parlamentarnim izborima da kazne vladajuću koaliciju. Sličnim komentarima Nakić je diskreditovao portal i na svom X-nalogu.

Podseća i na pretnje SMS bombom upućene redakciji Nacionala u maju, čiji su vlasnik Ivo Pukanić i njegov bliski saradnik Niko Franjić poginuli u napadu automobilom bombom u Zagrebu u oktobru 2008. godine.

„Nedavne izmene (u daljem tekstu 'Lek AP') Krivičnog zakonika dodatno narušavaju slobodu medija, uključujući član 307a, kojim je uvedena kazna zatvora do tri godine za otkrivanje 'nejavnih' informacija o istražnim radnjama ili dokazima u krivičnom postupku. Iako se kontroverzni članak ne tiče direktno novinara, on ugrožava uzbunjivače. Istovremeno, to otvara mogućnost policiji ili tužiocu da istraže i vrše pritisak na otkrivanje poverljivih informacija novinarskih izvora, što može uključivati i oduzimanje novinarske opreme. Izmene Krivičnog zakonika došle su u kritičnom trenutku za novinare koji su pod stalnim pravosudnim pritiskom. Stalne pretnje i napadi političara i javnih službenika na medijske profesionalce povećavaju rizik za novinare koji se već suočavaju s izazovnim okolnostima u teškom okruženju za slobodu medija u Hrvatskoj. Kao odgovor na dokumentovane izazove slobodi medija, sa novinarima često u opasnosti, MFRR je zakazao međunarodnu misiju utvrđivanja činjenica u Hrvatskoj za septembar 2024. godine“, navodi se u izveštaju MFRR-a, čija je misija u Hrvatskoj trenutno u toku.

Inače, na platformi koja mapira stanje slobode medija, samo u prvoj polovini godine zabeleženo je čak 756 kršenja slobode medija, čime je pogođeno 1.212 osoba ili subjekata povezanih sa medijima. Od toga je 474 zabeleženo u zemljama članicama EU, dok su se 282 dogodile u zemljama kandidatima.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI