U RUSIJI JE MOGUĆ SCENARIO IZ 1917.GODINE: Ako izgube rat u Ukrajini, evo kome će pripasti njihova teritorija!

Rusija, autokratska država sa predsedničkim ustavom koji je predložio Boris Jeljcin, daje predsedniku obimne ovlašćene. Vladimir Putin je tokom svog prvog mandata uveo institucije koje nisu predviđene ustavom, time proširujući svoju vlast. Država, iako nazvana Ruska Federacija, je centralizovana umesto federacije, što ističe politički analitičar Božo Kovačević. Struktura vlasti se vrti oko Putina, sa drugim figurama poput Nikolaja Patruševa i Igora Sečina, koji igraju značajne uloge. Odsustvo prave opozicije Putinu unutar trenutnih struktura vlasti je značajna briga, podsećajući na poslednje godine Ruskog Carstva.

Politička stabilnost ruske vlasti je krhka i teško zavisi o popularnosti predsednika Putina. Potencijalni pad Putina bi mogao umanjiti njegovu popularnost, ostavljajući političku situaciju neizvesnom. Prava opozicija Putinu leži unutar trenutnih struktura vlasti, jer je legalna opozicija eliminisana. Kovačević ističe sličnosti između današnje Rusije i poslednjih godina Ruskog Carstva, sugerirajući mogućnost privremenog vođstva koje bi nasledilo krizu u vođstvu.

Moskva teži očuvanju svog statusa globalne sile, iako savremene zapadne sile ne priznaju tu težnju. Zemlja teži legitimitetu kao anti-zapadna sila, uprkos svojoj istorijskoj povezanosti sa Evropom tokom Sovjetske ere. Rusija nalazi podršku od nacija nezadovoljnih percepiranim "novim zapadnim kolonijalizmom", posebno u Africi i Južnoj Americi. Odnos između Rusije i Kine je značajan, pri čemu Peking postaje stariji partner. Kovačević ističe da Kina vidi Rusiju kao saveznika zbog njihovog zajedničkog protivljenja Zapadu.

Uprkos suočavanju sa brojnim zapadnim sankcijama i odlaskom zapadnih kompanija, ruska ekonomija se pokazala bolje nego što se očekivalo. Drastičan porast vojnih troškova doveo je do porasta mogućnosti za posao i plata, rezultirajući rekordno niskom nezaposlenošću. Međutim, inflacija ostaje briga, što je navelo Centralnu Banku Rusije da značajno poveća kamatne stope. Dugoročna održivost ruske ekonomije je ugrožena nedostatkom radne snage i tehnološkim izazovima.

Trajni sukob u Ukrajini, koji traje preko dve godine, značajno je uticao na političku elitu Rusije. Odluka o invaziji Ukrajine, zasnovana na pogrešnoj obaveštajnoj informaciji, dovela je do obimnih gubitaka i gubitaka opreme za ruske snage. Troškovi na ruske vojne sposobnosti, zajedno sa demografskim izazovima i etničkom raznolikošću, izazivaju zabrinutost o održivosti sukoba i njegovim potencijalnim dugoročnim posledicama po Rusiju.

(Alo/Jutarnji)

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI