HLADAN TUŠ ZA NEMAČKOG PREDSEDNIKA U GRČKOJ Štajnmajer se tri put preznojio od Atine do Soluna

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je bio u trodnevnoj poseti Grčkoj, koju je počeo u Solunu. Tokom posete Atini u sredu iznenada bio konfrontiran sa grčkim zahtevima za reparacije. Predsednica Grčke Katerina Sakelaropolu je odmah na početku razgovora podsetila svog gosta na štete koje je njena zemlja pretrpela tokom Drugog svetskog rata, kao i na „pozajmicu" koju je Grčka morala da isplati Hitlerovoj Nemačkoj.

"Problem ratne odštete i obavezne pozajmice još uvek ima 'veoma veliki značaj' za grčki narod. To je problem koji je još uvek u vazduhu," izjavila je nezavisna političarka.

Grčka, koja je tokom Drugog svetskog rata bila okupirana od strane Vermahta, dugo zahteva nadoknadu za ratne štete i vraćanje obaveznog kredita od Nemačke. Suma koju traže kreće se između 278 i 341 milijarde evra, u zavisnosti od metode obračuna.

Štajnmajer je priznao nemačku odgovornost za „zverstva" pre i tokom Drugog svetskog rata, ali je naglasio.

"Po pravnom pitanju koje ste pomenuli, imamo drugačiji stav." Nemačka smatra pravno pitanje reparacija pravno zatvorenim. „Ipak, stojimo iza naše istorijske i moralne odgovornosti."

Predsednik je podsetio na nemačku posvećenost izgradnji muzeja holokausta u Solunu, kao i na projekte koje je Nemačka pokrenula. Međutim, takođe je označio nemačke zločine u Grčkoj kao „tešku temu koja i dalje igra ulogu u savremenim odnosima, od koje ne smemo da bežimo." Stoga je odlučio da joj posveti prostor tokom svoje posete zemlji.

Štajnmajer je kasnije razgovarao sa konzervativnim premijerom Kirijakosom Micotakisom, koji je takođe kratko pomenuo ovu temu.

"Pitanje reparacije, a posebno obavezne pozajmice, još uvek je 'veoma živo za Grčku'," rekao je on.

"I nadamo se da ćemo to jednog dana moći da rešimo."

Štajnmajer nije odgovorio na to tokom javnog dela sastanka.

Nemiri tokom posete izbegličkom kampu

Tokom posete izbegličkom kampublizu Atine, došlo je do nemira. Stotine izbeglica su ga dočekale povicima „Ausvajz, ausvajz" i „Dojčland, Dojčland", prateći ga iza visoke ograde dok je prolazio kroz objekte kampa. Neki od njih su pokušavali da priđu Štajnmajeru, ali ih jebezbeđenje držalo daleko od njega. Predsednik je skratio svoj boravak za pola sata.

Informisao se o registraciji i prvom prijemu izbeglica, koje ponovo dolaze u većem broju u Grčku. Dok je tokom cele prošle godine registrovano 41.500, ove godine ih je već više od 48.000. To je mnogo za Grčku, sa 10,5 miliona stanovnika,

Na Kritu: Ne želimo izvinjenje, želimo odštetu

Nemački vojnici su i na Kritu počinili teške ratne zločine. Samo nekoliko dana nakon što je zauzela Krit,  3. juna 1941. nemačka vojska  je potpuno uništila Kandanus. To je predstavljeno kao odmazda za za smrti 25 nemačkih padobranaca i izviđača. Stanovnici koji nisu uspeli da pobegnu su brutalno ubijeni. Tačan broj žrtava nije poznat. Jedan izveštaj pominje 23 poginula, dok drugi procenjuju da ih je bilo čak do 189.

Pponovo izgrađeno selo danas broji oko 1.000 stanovnika. Na zverstva podsećaju crno-bele fotografije iz tog perioda koje su izložene u selu. Kandanus je danas za Grke „selo mučenika", jedno od 120 takvih u zemlji.

Frank-Valter Štajnmajer je prvi nemački predsednik koji je posetio Krit i priznao nemačku odgovornost za zverstva počinjena tokom Drugog svetskog rata.

"Molim vas, preživele i potomke, za oproštaj zbog teških zločina koje su ovde počinili Nemci. Molim za oproštaj jer moja zemlja decenijama nije kažnjavele počinice tih zločina. Jer je, nakon rata, prvo zatvarala oči i ćutala."

"Teško je doći na ovo mesto i govoriti kao nemački predsednik," rekao je okupljenim meštanima.

"Ali ne mogu biti na Kritu a da ne posetim ovo mesto nemačke sramote."

On je priznao da bol i patnja još uvek žive u porodicama. „Ipak ste nam pružili ruku pomirenja, i na tome sam vam zahvalan," rekao je Štajnmajer.

Predsednik i njegova supruga Elke Bindenbender položili su venac na spomenik žrtvama Kandansa i razgovarali s preživelima.

Tom prilikom, Štajnmajer je ponovo bio suočen sa zahtevima za reparacije. Četvoro preživelih je na transparentu zatražilo „pravdu i odštetu", dok su drugi glasno ponavljali ove reči. Svojim govorom nije uspeo sve da ubedi: "Ne želimo izvinjenje, želimo odštetu," rekli su neki prisutni.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI