Izbori u SAD 2024
Foto: Shutterstock/Shutterstock

Predsednički izboru u SAD 2024. godine, zbog trenutni unutrašnjih i međnarodnih izazova, posebno su važni za globalnu javnost jer pokazuju kako društvena pitanja, ekonomski faktori i međunarodna politika utiču na stavove birača.

Kada govorimo o američkim predsedničkim izborima, važno je napomenuti da kampanje, propaganda i medijski uticaj igraju ključnu ulogu u oblikovanju mišljenja birača.

​U trci za predsedničko mesto nalaze se dva glavna kandidata: Kamala Haris, kandidatkinja Demokratske stranke, i Donald Tramp, kandidat Republikanske stranke. Haris, koja je trenutno potpredsednica SAD-a, obećava rešenja za međunarodne sukobe i unutrašnje reforme, dok Tramp, bivši predsednik, obećava ekonomski oporavak i jačanje američkog suvereniteta.

Oba  kandidata imaju snažne platforme koje reflektuju različite političke vizije budućnosti SAD-a.

tramo i haris

AP Photo/Charles Rex Arbogast

 

Ovi predsednički izbori, kao i kampanje koje ih prate, važni su i zbog pažnje koju su izazvali na društvenim mrežama. Kandidati, njhovi timovi, ali i sami birači koristili su u prethodnom periodu društvene mreže za izražavanje stavova više nego na bilo kojim izborima ranije. 

Diskusije na mreži kao što je X bile su posebno žestoka, a mišljenja duboko podeljana. Čini se da je pored Fejsbuka i Instagrama, upravo X postao glavno mesto gde se vodio veći deo kampanje, bar kada je reč o kampanji na društvenim mrežama. 

Ovi izbori su više od pukog biranja između dve opcije – oni su pokazatelj trenutnog stanja društva, političkog sistema i izazova sa kojima se Amerika suočava, kao i smernica za to kako će se buduće politike oblikovati na domaćem i međunarodnom planu.

U ovom tekstu, itražićemo kako izgleda put do proglašenja predsednika SAD-a i šta birači, ali i ostatak sveta mogu očekivati od ovog događaja. 

Šta se dešava na dan izbora?

Na dan predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim državama, birači izlazi na birališta kako bi glasali za svog kandidata. Galsanje se tradiocionalno održava prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, što ove godine pada 5. novembra. 

Birališta se otvaraju u različito vreme, u zavisnosti od savezne države, ali obično između 6 i 7 sati ujutru, i ostaju otvorena do 7 ili 8 sati uveče.

Tokom dana, birači dolaze na svoja glasačka mesta, identifikuju se i dobijaju glasačke listiće.

U nekim državama koriste se elektronske glasačke mašine, dok se u drugim koriste papirni listići. Proces glasanja je jednostavan, ali može doći do gužvi, posebno u urbanim sredinama, što može produžiti vreme čekanja.

Koliko brzo stižu rezultati?

Brzina objavljivanja rezultata zavisi od više faktora, uključujući veličinu države, broj birača i korišćenu tehnologiju za brojanje glasova. U manjim državama sa efikasnim sistemima, preliminarni rezultati mogu biti poznati već nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Međutim, u većim državama ili onima sa složenijim procedurama, brojanje može potrajati duže.

Takođe, glasovi poslati putem pošte mogu dodatno usporiti proces. U nekim državama, ovi glasovi se broje tek nakon zatvaranja birališta, što može odložiti konačne rezultate za nekoliko dana.

Na primer, tokom izbora 2020. godine, zbog povećanog broja glasova putem pošte, konačni rezultati u nekim državama bili su poznati tek nekoliko dana nakon izbora.

Pogledajte kako je to izgledalo na izborima 2020. godine:

Važno je napomenuti da mediji često objavljuju projekcije pobednika na osnovu delimičnih rezultata i izlaznih anketa. Međutim, zvanični rezultati se potvrđuju tek nakon što sve glasove prebroje nadležne izborne komisije.

Šta očekivati u izbornoj noći?

Izborna noć u SAD-u je dinamičan događaj praćen širom zemlje. Medijske kuće pružaju uživo izveštavanje, analizirajući preliminarne rezultate i izlazne ankete. Kako se birališta zatvaraju u različitim vremenskim zonama, rezultati pristižu postepeno, počevši od istočne obale ka zapadu.

U ranim večernjim satima, fokus je na tzv. "kolebljivim" državama, čiji rezultati mogu biti presudni za ishod izbora. Analitičari prate trendove glasanja u ovim državama i upoređuju ih sa prethodnim izborima kako bi predvideli moguće ishode.

Važno je napomenuti da, iako mediji mogu proglasiti projekciju pobednika, zvanični rezultati se potvrđuju tek nakon što sve glasove prebroje nadležne izborne komisije. U slučaju tesnih rezultata, moguće su pravne bitke i ponovno brojanje glasova, što može odložiti konačnu potvrdu pobednika.

Na koje kolebljive države treba obratiti pažnju?

Kolebljive države, poznate i kao "swing states", igraju ključnu ulogu u američkim predsedničkim izborima.

Ove države nemaju stabilnu podršku ni za jednu stranku, te njihovi glasači mogu prevagnuti ishod izbora. Za izbore 2024. godine, posebnu pažnju treba obratiti na sledeće kolebljive države:

Za izbore 2024. godine, posebnu pažnju treba obratiti na kolebljive države kao što su Arizona, koja je tradicionalno bila republikanska, ali sada naginje demokratama; Džordžija, koja se sve više politički menja zbog rastuće urbane populacije; Mičigen, gde radnička klasa često oscilira između dve stranke; Nevada, koja dobija na značaju zbog sve veće latino populacije; Severna Karolina, s promenljivim političkim preferencijama i rastućim urbanim centrima; Pensilvanija, koja sa velikim brojem elektorskih glasova često odlučuje izbore, i Viskonsin, gde jaka poljoprivredna zajednica utiče na promenljive političke stavove.

Praćenje rezultata u ovim državama može pružiti rane indikacije o tome ko će pobediti na izborima.

Šta se dešava nakon proglašenja pobednika?

Nakon što se proglasi pobednik predsedničkih izbora, započinje tranzicioni period koji traje do inauguracije novog predsednika.

Tokom ovog perioda, izabrani predsednik formira svoj tim, imenuje ključne članove kabineta i priprema se za preuzimanje dužnosti.

Inauguracija se tradicionalno održava 20. januara, kada izabrani predsednik polaže zakletvu i zvanično preuzima funkciju.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading