ZLA KOB PREDSEDNIKA AMERIKE: Učinio je sve za svoj narod, a onda je krenula MRAČNA SUDBINA

Dana 6. novembra 1860. godine, građani Sjedinjenih Američkih Država izašli su na izbore koji su na kraju doneli pobedu Abrahama Linkolna kao predsednika. Ova pobeda ubrzo je vodila do građanskog rata. Međutim, tadašnji rezultati nisu odmah osigurali Linkolnovu pobedu, a sve je ostalo neizvesno još nekoliko meseci.

Linkoln je bio kandidat nedavno osnovane Republikanske stranke, koja je zagovarala ograničavanje širenja ropstva. S druge strane, Demokratska stranka bila je podeljena na dve struje, sa Stivenom Daglasom i Džonom Brekinridžom kao suparnicima Linkolnu. Uz njih, na izborima je učestvovala i Ustavna unija, sa svojim kandidatom.

Dok je čekao rezultate, Linkoln je bio u svom domu u Springfildu, Ilinois. Da bi postao predsednik, morao je osvojiti većinu glasova u Elektorskom koledžu. Iako su Republikanci imali snažnu podršku na severu i zapadu, gotovo je bilo izvesno da neće dobiti apsolutnu većinu glasova među svim glasačima.

Na osnovu pretnji iz južnih država, verovalo se da će najmanje sedam njih započeti proces otcepljenja iz Unije ako Linkoln bude izabran, čak i pre njegove inauguracije u martu 1861. godine.

U prikazu na blogu "Disunion" New York Times-a, Džejmi Malanovski opisuje atmosferu u Springfildu dok su stizale vesti o rezultatima. Linkoln i njegovi saradnici čekali su ključne informacije iz Njujorka i Pensilvanije u telegrafskoj kancelariji.

Malanovski je pisao: „Savetnici su nervozno šetali, reagujući na svaki zvuk Morzeove mašine, dok je kandidat smireno sedeo na kauču, očigledno staložen bez obzira na ishod.“

Linkolnova pobeda postala je jasna tek oko 2 sata ujutro, kada je stigao odlučujući telegram iz Njujorka. U trenutku kada su slavlje i uzbuđenje zahvatili javnost, Linkoln je mirno otišao kući, obavestio suprugu o pobedi i legao na počinak.

Kada su svi glasovi prebrojani, Linkoln je osvojio oko 40% glasova glasača i 180 elektorskih glasova, dok su njegovi protivnici zajednički osvojili 133. Međutim, pretnje otcepljenjem južnih država bacile su senku na proces glasanja Elektorskog koledža, jer se postavljalo pitanje šta bi se desilo ako bi te države odbile da učestvuju ili ako bi „neverni elektori“ promenili stranu.

Stručnjak za Linkolna, Hauard Holcer, u eseju za Institut Gilder Lehrman, objašnjavao je potencijalne komplikacije: „Linkoln i njegovi savetnici brinuli su da bi demokratski elektori mogli da se udruže oko jednog kandidata ili da bi republikanci, zbog straha od otcepljenja, mogli tražiti zamenu za Linkolna.“ Čak su i neki njujorški republikanci predlagali da se Linkoln povuče kako bi se očuvala Unija.

Pitanje je bilo i šta bi se desilo ako bi južne države bojkotovale Elektorski koledž.

„U slučaju da te države ne učestvuju, da li bi Elektorski koledž mogao da nastavi sa radom? Šta bi se smatralo dovoljnim brojem za kvorum? Niko nije imao odgovore na ova teška pitanja, uključujući Linkolna,“ rekao je Holcer.

Na kraju, južne države su ipak učestvovale u Elektorskom koledžu, a Kongres je potvrdio Linkolnov izbor u februaru 1861. godine. Međutim, na Kapitol Hilu bila je uočena povećana vojna prisutnost tokom potvrde.

Do trenutka kada je Linkoln preuzeo predsedničku funkciju u martu 1861. godine, zamenivši Džejmsa Bjukenana, sedam južnih država već je napustilo Uniju, i to pre nego što je Kongres zvanično potvrdio Linkolnov izbor 15. februara 1861. godine.

Podsetimo, u januaru 1863. proglasio oslobađanje robova, tokom njegovog mandata vođen Američki građanski rat, od 1861. do 1865, u kom je Unija severnih država pobedila robovlasnički jug.

Šest dana po završetku rata ubijen u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J. V. Bat.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI