MILION VOJNIKA, PODZEMNI TUNELI, BAZE... Evropska država se panično sprema za Ruse, ali stiže nova pretnja

Upravo zbog toga zvanični Helsinki ne čeka da se razbuktaju problemi, već se priprema za najgori scenario. Pored toga što je Finska, neutralna zemlja od Drugog svetskog rata, u aprilu 2023. godine pristupila NATO-u, ozbiljno je počela da priprema građane i vojsku za slučaj ruskog napada.

"Međutim, pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za njenu ekonomiju", napominje Elizabet Brav, ekspert u Atlantskom savetu, međunarodnoj organizaciji koja se bavi globalnim izazovima, sa sedištem u Vašingtonu. Finska će morati da radi još više da zadrži interes investitora i izbegne štetu koju negativan publicitet od geopolitičkih pretnji može i već ima po njenu ekonomiju.

Kako kaže Brav, upravo je to mesto gde je problem Finske, uprkos svim preventivnim merama i sveobuhvatnoj pripremi. I postoje skrivene lekcije za druge zemlje.

Šta će biti, niko sa sigurnošću ne može da zna. Međutim, Finska svojim primerom pokazuje koliko su pametne i promišljene zemlje pozicionirane u trenucima geopolitičke krize. Finska, navodfi Brav u članku za Pilitiko, mora javno da govori o pretnjama sa kojima se suočava i da upozori svet na moguće turbulencije. Ona mora da upregne sve svoje snage da se pripremi za najgori scenario, a to je već u velikoj meri uradila.

Finska ima obaveznu vojnu službu za muškarce, što joj omogućava kontinuiranu vojnu obuku za nove regrute. Ima 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista, a reč je o zemlji sa 5,6 miliona stanovnika. Naručuje novu opremu, modernizujući svoju vojsku. Vojne baze i strateški objekti se često nalaze duboko pod zemljom, raspoređeni u obliku švajcarskog sira, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija. Njihova Nacionalna agencija za hitne slučajeve je spremila strateške rezerve ključnih resursa koji uključuju žito i gorivo i mogu zadovoljiti šestomesečne potrebe zemlje.

Međutim, ona se suočava sa strahom investitora i trenutno traži način da svoju ekonomiju učini "otpornom", kao što je to učinila sa stanovništvom i vojskom. Brav piše da bi se iz ponašanja Švedske tokom Hladnog rata mogla izvući pouka. Švedska je tada, prema ovoj autorki, stavila celu zemlju, uključujući njen ekonomski sektor, u stanje ratne pripravnosti.

Oko 11.000 kompanija ocenjeno je kao "ključno" za ekonomiju zemlje. Vlada je održavala posebne odnose sa ovim kompanijama, omogućavajući im da rade čak iu slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i privreda će nastaviti da funkcionišu bez obzira na sve.

"Bila je to snažna poruka i funkcionisala je. Švedska ekonomija, bez obzira na rusku pretnju, nastavila je da funkcioniše. Čak je i rasla", kaže Brav.

Alo.rs/Jutarnji.hr

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI