Albanci vladaju narko tržištem

Albanski narko-kartel je jedan od najpoznatijih u svetu, a procene svetskih stručnjaka koji se bave narkoticima ukazuju na činjenicu da čak 75 aktivnosti vezanih za ovu materiju vode upravo — Albanci.

Inače, malo je poznato da je najpoznatiji likvidator „Koza nostre“ i čovek zaslužan za razbijanje italijanskih „familija“, Sami Gravano — Bik, poreklom bio Albanac.

Današnji „vladari“ narko-kartela u Americi smatraju ga utemeljivačem albanske mafije u ovoj državi. Albanska narko-mafija je toliko jaka da je potisnula sa prvog mesto Kolumbijce koji su do pre četiri-pet godina bili neprikosnoveni u svetu po ilegalnoj trgovini drogom.

Pritom, albanska narko-mafija nije organizovana piramidalno, to jest, nema jednog glavnog, što je mahom slučaj sa ostalim mafijama, već su podeljeni u klanove (fisovi) koji međusobno sarađuju. Poseban jezik, pravila i izrazito jaka porodična tradicija kao i poštovanje hijerarhija su ono na čemu se temelji snaga albanske mafije, zaključeno je u jednom od ranijih izveštaja Stejt departmenta, koji se bave ovom materijom, piše Sputnjik.

Stejt department je, podsetimo, pre nekoliko godina Albaniju označio kao zemlju — bazu svetskog kriminala.

Albanska mafija odavno ne deluje samo na jugu Srbije, Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Kosovu, već se njen uticaj raširio, i to poodavno, i na zemlje srednje Evrope, a seže do istočne obale SAD-a i Kanade.

U izveštajima srpske policije odavno se nalaze svedočanstva o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, koje govore o trgovini narkoticima kao porodičnom biznisu. Stroga disciplina unutar porodice, lojalnost, ali i sistem kažnjavanja za svako odstupanje od interno uspostavljenih pravila, drže klanove na okupu.

Operativni podaci svetskih organizacija za sada poznaju četiri najjača mafijaška klana iz Albanije, kojima rukovode porodice Kula, Abazi, Borici i Brokaj.

Pod njihovom komandom nalazi se gotovo 20 kosovskih „familija“ koja zajedno kontrolišu, ne samo tržište narkoticima već i šverc droge, oružja, cigareta, kradenih vozila, prostituciju, reketiranje, pranja novca, ucene…

 

Ipak, ime od koga svi zaziru i koje se smatra jednim od najopasnijih mafijaški klanova u Albaniji jeste porodica Kula. Oni kontrolišu trgovinu drogom iz Turske.

Familija Abazi osim droge švercuje i oružje, a njihovi poslovi su uglavnom okrenuti ka Italiji.

Klan Borici za porodični biznis izabrao je prostituciju i to im je glavni „put“ za rasturanje droge.

Grupa Brokaj je specifična, jer nju uglavnom čine bivši pripadnici albanske tajne službe — čija su glavni primat veze koje imaju u svetu, pre svega u bezbednosnim službama, carinama, pa i u političkim krugovima država sveta.

Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Ta pravila se strogo poštuju, a najpoznatiji klanovi su Keljmendi, Luka i Selimi. Najprometniji je deo u regionu Peći pa su tako svi „poslovi“ i koncentrisani uglavnom u ovom delu Kosova. Ovde, pored pomenutih, sarađuje „bratski“ još familija, među kojima su i klan Eljšani, Haljiti. Svi njihovi poslovi su uglavnom usmereni ka Crnoj Gori.

Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka. Vezuju se za šverc kradenih vozila i prodaju oružja.

Najozloglašeniji klan je klan Suma, koji deluje na području Kačanika. Bave se reketiranjem i ucenama, švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i dalje. Osim ovih, na Kosovu operišu i manje poznati klanovi Sulja, Aguši, Geci, Babaljija, zaduženi za Prištinu Mitrovicu i Đakovicu.

Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru s Makedonijom, a kontroliše je drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ova grupa povezana je s braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

 

Na teritoriji opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima i na reketiranje. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i u Crnu Goru, korišćenjem pravca Peć—Kula—Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba, preko kojeg se krijumčari droga. Čak i da neki od pripadnika porodice bude uhapšen, klan se ne raspada, jer je organizovan u više nivoa. Ipak, svi putevi i poslovi se završavaju na severu Albanije.

Osim droge, glavna delatnost ove grupe je trgovina ljudima. U jednom od ranije objavljenih istraživanje međunarodne organizacije „Transparensi internešenel“, kao centri za trgovinu ljudima u Albaniji su označene rute Vlora, Tirana, Fier, Skadar, pogranična mesta prema Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Njihova procena je da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila pedeset miliona dolara.

Albanska mafijaška narko-mreža raširena je u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, kao i u skandinavskim zemljama…

Recimo, u Italiji Albanci su za kratko vreme potisli turske trgovce drogom i postali partneri sicilijanskoj, napuljskoj i kalabrijskoj mafiji.

Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu „kalašnjikova“ i „uzija“, finansiranje OVK itd. Sedište crne berze oružja, inače bilo je u Bernu i Bazelu, piše Sputnjik.