Rusija, zastava
Profimedia
Rusija, zastava

Profimedia

Rusija, zastava, Foto: Profimedia

Broj izbeglica iz Rusije, pre svega iz Čečenije, naglo raste zato što ruski predsednik Vladimir Putin želi da uznemiri Nemačku, ocenjuje nemački list "Velt" u tekstu koji je objavio na naslovnoj strani, uz upozorenje da među potražiocima azila iz te kavkaske republike ima mnogo salafista.

U Moskvi se, piše "Velt" pozivajući se na neimenovane nemačke eksperte, pažljivo pratilo kako je izbeglička kriza u Nemačkoj izazvala nesigurnost kod građana i to je navodno jedan od razloga zbog kojih je predsednik Putin ponovo otvorio "čečensko pitanje".

"Dojče vele", međutim, danas ocenjuje da je situacija u Čečeniji i Dagestanu, odakle u Nemačku dolazi veliki broj ljudi, dovoljno teška da nije potrebno da se vodi specijalna kampanja iz Moskve kako bi se povećao talas ljudi koji napuštaju te oblasti.

Nemački medij navodi da se čečenska vlada s predsednikom Ramzanom Kadirovim na čelu, kojeg podržava Moskva, brutalno obračunava sa neistomišljenicima i da je ekonomska situacija tamo izrazito teška.

Pri tom, lokalne krijumčarske bande bezobzirno lažu ljude, pa je povećan broj izbeglica pre dve godine uzrokovan lažima krijumčara ljudi da će u Nemačkoj dobiti kuću i parče zemlje, dodaje radio.

Istovremeno ukazuje da je situacija u susednom Dagestanu, gde građane terorišu salafisti, još gora, pa dosta ljudi dolazi i odatle, a često se radi o bolesnim ljudima koji imaju rak, sidu ili hepatitis.

Osvrnuvši se na navode "Velta", "Dojče vele" navodi da je nemačka vlada pisanje tog lista prokomentarisala kao spekulaciju u kojoj ne želi da učestvuje, ali je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Tobijas Plate potvrdio brojke koje je "Velt" objavio.

Od januara do maja 2016. zabeleženo je da preko 80 odsto ljudi prebeglih iz Rusije dolazi iz Čečenije, navodi Dojče vele, dodajući da je Rusija trenutno, sa 2.770 pridošlih izbeglica, na petom mestu u Nemačkoj - iza Sirije, Avganistana, Irana i Iraka.

Na sajtu nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice (BAMF) mogu se, međutim, naći drugačiji podaci, koji govore da je u aprilu u Nemačkoj registrovano 850 potražilaca azila iz Rusije, što znači da je ta zemlja na devetom mestu po broju izbeglica u Nemačkoj, napominje "Dojče vele".

Nemački radio tvrdi i da je procenat priznavanja njihovih molbi za azil veoma mala i da azil dobije samo šest odsto ljudi koji su podneli molbu.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ole Šreder želi da to tako i ostane, zaključuje nemački medij, uz podsećanje da, prema pravilima EU, podnosilac azila mora da podnese zahtev u prvoj zemlji Unije u koju kroči, a to je kod većine ljudi koji dolaze iz Rusije - Poljska.