"Trećina tih projekata je na Zapadnom Balkanu, ako ih ne zaustavimo zemlje će biti uništene!"

U studiji, koju su danas objavile organizacije "EuroNatur", "Riverwatć", Svetski fond za divlje životinje (WWF) i Geota, ističe se neefikasnost vlada u bloku i izvan njega na zaštiti reka i biodiverziteta i nepoštovanje zakona EU o zaštiti voda, prenosi Rojters.

Evropa ima 21.387 hidroelektrana, a planirano je još 8.779, uglavnom u Alpima, navodi se u studiji, uz tvrdnju da se više od jedne trećine planiranih projekata odnosi na Zapadni Balkan, gde ima nekoliko zemalja kandidata za ulazak u EU.

"Komisija Evropske unije na čelu sa Ursulom von der Lejen i nacionalne vlade moraju da zaustave ovu ekspanziju. Iznad svega, moraju da ukinu subvencije za hidroenergiju i poboljšaju zaštitu reka", rekao je Ulrih Ajkelman iz "Riverwatć"-a.

Na Balkanu, gde je većina targetiranih reka za ove projekte, nedirnuta i spadaju u zaštićena područja, prisutno je preterano ulaganje u hidroelektrane, dok potencijal solarne energije ostaje u velikoj meri neiskorišćen, izjavio je izvršni direktor "EuroNatur"-a, Gabriel Švaderer.

Najmanje 380 malih elektrana, snage ispod 10 megavata, izgrađeno je od 2009. na Zapadnom Balkanu, pri čemu je njihov doprinos ukupnoj prozivodnji električne eneregije samo 3,6 odsto, a njihovi građu je uglavnom podsticala dostupnost javne finansijske podrške u obliku feed-in tarifa, piše u studiji.

Vlasti i investitori smatraju hidroenergiju "zelenom alternativom" karbonskim izvorima energije i kažu da bi to moglo da pomogne zemljama da ostvare ciljeve o obnovljivoj energiji koje moraju da ispune da bi se pridružile EU, navodi britanska agencija.

Da bi se rešio problem gubitka slatkovodnog biodiverziteta, ove četiri organizacije za zaštitu životne sredine zatražile su od svih evropskih država da usvoje "Novi Plavi sporazum“ za evropske reke kako bi se bolje zaštitile vredni rečni pojasevi i panevropski program obnove reka.