Za većinu planetarna glad, za odabrane gomila para na rajskim ostrvima

Upravo to su, između ostalog, ovih dana predlagali svetski zvaničnici suočeni sa podatkom da je bogatstvo najbogatijih u godini pandemije poraslo za 5.000 milijardi dolara. I to u vreme kada je globalni dug, prema podacima Instituta za međunarodne finansije, u 2020. dostigao 356 odsto globalnog BDP-a i tri puta je veći nego što je to bilo krizne 2008. godine.

Kada se na to još doda podatak da se 75 odsto ukupne globalne vakcinacije protiv korone odnosi na samo 10 država i da su stalni vapaji za pravednijom raspodelom vakcina ostali bez odgovora, jasno je kakva je globalna perspektiva.

Planetarna glad izvestan ishod

„Pandemija je samo još više ogolela neodrživ globalni finansijski sistem, koji je u osnovi potpuno špekulativan, a pritom i podržan kroz zakonska rešenja većine država i koji dovodi do nezabeleženog raslojavanja, gde je planetarna glad potpuno izvestan ishod“, smatra on.

Po oceni ovog ekonomiste, kriza iz 2008. je samo delimično sanirana kroz intervencije vlada i finansijskih institucija, ali nije praćena zakonima koji bi onemogućili ponavljanje tih kriza. Ova sadašnja zdravstvena, po njegovom mišljenju, samo naizgled ima drugačiji karakter, povod je različit, ali je u suštini vrlo slična onoj iz 2008.

On podseća na izjavu poznatog svetskog enomiste Nuriela Rubinija, koji je predvideo upravo krizu iz 2008. Ovih dana je upozorio da je na tržištu toliko mehurova pred pucanjem da ono liči na penu.

Rubini s pravom upozorava

Borović kaže da Rubini s pravom na to ukazuje, jer je potpuno nenormalno da je globalni dug nekoliko puta veći od globalnog BDP, ali i količina novca u opticaju na globalnom nivou. Potpuna finansijska deregulacija dovela je do ogromnog seljenja kapitala iz realne zone u finansijske derivate, hedž fondove, a sada i u kripto valute, a posebna priča su, kako napominje, takozvani poreski rajevi gde obitava kapital i profit za koji nigde nije plaćen porez i koji je van bilo koje kontrole.

„Inicijativa američke ministarke finansija Dženet Jelen ima praktični motiv, jer sada vidi da je budžet SAD praktično oštećen za iznose koje američke kompanije nisu plaćale na ime poreza seljenjem na 'rajska ostva'. To njoj nije nepoznato jer je bila i šef Feda, ali su i najrazvijenije zemlje zbog toga suočene za nedostatkom novca za zdravstvo, obrazovanje...Pandemija je samo mnogima otvorila oči i učinila da se razmišlja da se ovaj novac van domašaja poreskim organima država vrati u regularni finansijski sistem“, kaže Borović.

Niska stopa solidarnosti krupnog kapitala

On se, međutim, pita koliko je sve to realno.

„Prognoziram da solidarni porez može biti primenjen uz 'saglasnost' krupnog finansijskog kapitala u nekoj kompromisnoj varijanti niže stope oporezivanja, ali sumnjam da će biti prekompenzacije ili ukidanja ofšor zona. Nespremnost država da ukinu poslovanje po 'tajnim nadležnostima' ofšor zona je jasna. Ne postoji nijedan normalni ekonomski razlog da se ovako poslovanje toleriše i ne sankcioniše zakonskom regulativom koje bi donele države“, ističe naš sagovornik.

To govori i o odnosu snaga i uticaju tog špekulativnog kapitala na vlade zemalja u svetu, pa je nelogično da one, u krajnjoj liniji, kako kaže, rade protiv svojih mentora.

Zato on smatra da će od procene opasnosti širenja nezadovoljstva zbog rapidnog siromašenja i odsustva adekvatne medicinske zaštite u vreme pandemije zavisiti "obuhvat" mera poput izdvajanja za socijalni porez ili nekih simboličnih ograničenja u finansijskom poslovanju multinacionalnih korporacija.

Otpis dugova-naučna fantastika

Na pitanje kakvi su izgledi da grupa 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) do kraja 2022. odloži namirivanje dužničkih obaveza, ali i da ponovo diskutuje o otpisivanju dugova, ne samo najsiromašnijih, već i srednje razvijenih država, što zagovara generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, Borovićev odgovor je nedvosmilen:

„Očekivanje da će kreditori prezaduženim zemljama otpisati dugove je na nivou naučne fantastike. U najboljem slučaju može da se desi da se dugovi zemalja dužnika konvertuju i da vlasništvo nad njihovom imovinom pređe u vlasništvo kreditora koji bi tako namirili dug“.

Poziv na solidarnost korona-milijardera

Gutereš je ovih dana na Ekonomskom i socijalnom forumu 46 najmanje razvijenih država sveta ocenio da je vreme za finansijsku solidarnost najimućnijih, a američka ministarka finansija, Dženet Jelen, je prethodno bila još konkretnija. Ocenila je da je vreme za globalno uvođenje minimalne stope korporativnih poreza, ali i da umesto bežanja u „poreske rajeve“, kompanije porez počnu da plaćaju tamo gde i prave zaradu. Njeno razmišljanje su pozdravili i OECD, ali i MMF.

Borović, međutim, inicijativu Gutereša i Jelen o uvođenju neke vrste "poreza solidarnosti" više vidi kao reakciju na eventualnu opasnosti od nekontrolisanog reagovanja frustrirane većine čovečanstva. Sagovornik Sputnjika sumnja u njihovu filantropsku zabrinutost zbog rapidnog siromašenja milijardi ljudi i mnogih država u svetu.

Gutereš je čak mišljenja da u otpis dugova treba da budu uključeni i privatni kreditori. Šta oni misle jasno je kako su reagovali na apel izvršnog direktora svetske organizacije za hranu pri UN (FAO) Dejvida Bizlija. On je pre pola godina poručio sekciji 2.000 globalnih milijardera da je vreme „da se otvore”.

Do sada „otvaranja“, međutim, nije bilo. Da su makar za tih 5.000 milijardi koje su dodatno namakli zahvaljujući pandemiji kupili vakcine za nerazvijene zemlje u svetu koje to ne mogu sebi da priušte.

Njihova filantropija, očigledno, neće biti dobrovoljna. Nedavno je američki predsednik Bajden zbog vrdanja s namirivanjem federalnog poreza javno prozvao „Amazon” čiji je vlasnik Džef Bezos najbogatiji čovek na svetu i jedan od onih koji su dodatno profitirali na pandemiji.

Ali koliko god da lepo zvuči Bajdenova opaska da „Amazon” ne treba da plaća poreze kao vatrogasci i učitelji, Borović podseća da je globalni finansijski sistem potpuno špekulativan i takav podržan kroz zakonska rešenja većine država. Mnogo toga je, zato, i u državnim rukama.