"CRNI ČOPOR" U NEVOLJI Ukrajinskoj vojsci preti krah

Ukrajinske snage još uvek se odupiru ruskom napredovanju na istoku, ali gotovo su opkoljene u blizini grada Kurahova, poprišta najžešćih borbi poslednjih nedelja.

Crni čopor, minobacačka jedinica, pokušava da spreči opkoljavanje oko Kurahova. Rusi se približavaju s tri strane. Reporteri Bi-Bi-Sija proveli su neko vreme s ovom jedinicom u sigurnoj kući, tokom odmora od borbe. Oni nisu obični vojnici. Među njima su veganski kuvar, mehaničar, web programer i umetnik. Grupa prijatelja nekonformističkih stavova. Neki sebe nazivaju anarhistima. Svi su se dobrovoljno prijavili u borbu.

Surt, njihov 31-godišnji zapovednik, pridružio se vojsci ubrzo nakon početka rata. Kaže kako je mislio da će rat trajati tri godine. Sada se psihički priprema za još deset godina borbe. Svi znaju da Donald Tramp želi da okonča rat. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin takođe su naznačili da su spremni za razgovore, ali teško je zamisliti održivi dogovor. Zasad se samo priča o razgovorima.

Surt ne odbacuje Trampove ideje: "On je prilično ambiciozna osoba i mislim da će to pokušati da uradi." Ali brine za ishod bilo kakvih pregovora: "Mi smo realisti, shvatamo da neće biti pravde za Ukrajinu - mnogi će morati da progutaju činjenicu da su im domovi uništeni raketama i granatama, da su njihovi najmiliji ubijeni, a to će biti teško." Na pitanje da li bi radije pregovarao ili se nastavio boriti, Surt odlučno odgovara: "Nastavio bih da se borim."

 

Spremni na nastavak borbi

To je stajalište većine pripadnika ove jedinice. Veganski kuvar Serhij smatra da bi pregovori samo privremeno zamrzli rat koji bi se za godinu ili dve opet rasplamsao. Priznaje da trenutna situacija nije dobra za Ukrajinu. Ali i on je spreman da nastavi borbu. Biti ubijen, kaže Serhij, samo je rizik posla kojim se bave. David je umetnik i misli da je Tramp zabrinjavajuće nepredvidiv: "Mogao bi biti vrlo dobar ili vrlo loš za Ukrajinu."

Jedinica provodi nedelju dana na frontu, a sledeće nedelje se odmara. Ali i kad se odmaraju, nastavljaju vežbe, jer to ih, kako kažu, drži motivisanima. U ledenom polju prolaze kroz vežbe gađanja iz minobacača. Jedinici se nedavno pridružio Denis, koji je dobrovoljno napustio sigurnost svog doma u Nemačkoj.

"Postavio sam sebi pitanje da li bih mogao da živim u svetu u kojem Ukrajina ne postoji", kaže Denis. Nevoljko priznaje da sada izgleda kao da Ukrajina gubi, ali dodaje: "Ako ne pokušaš, sigurno ćeš izgubiti. Barem ću umreti pokušavajući da pobedim umesto da samo ležim." Ali, za razliku od ostalih, Denis smatra da bi Ukrajina trebala barem da razmotri prekid vatre. On smatra da su ukrajinski gubici veći od onih koji se službeno priznaju - više od 400.000 ubijenih i ranjenih. Mobilizacija većeg broja stanovništva, smatra Denis, ne bi rešila problem.

"Jednostavno mislim da je mnogo motivisanih vojnika ili izgubljeno ili su iscrpljeni. Nije da želimo prekid vatre, nego ne možemo nastaviti ovako još godinama", kaže Denis.

"Moramo sesti i pregovarati"

Dnjipro, treći po veličini grad u Ukrajini, takođe oseća umor od rata. Redovno ga gađaju ruski projektili i bespilotne letelice. Sirene za vazdušnu uzbunu javljaju se isprekidano, dan i noć. Kada zaćute, Ukrajinci pokušavaju da pronađu neki osećaj normalnosti u ovim nenormalnim vremenima – uključujući i odlazak u pozorište

U poslepodnevnoj izvedbi humoristične predstave Kajdaševa porodica još uvek se podseća na rat – minutom ćutanja u znak sećanja na poginule, nakon čega sledi himna Ukrajine.

Ali neki u publici priznaju da se nadaju dugotrajnijem olakšanju. Ljudmila kaže: "Nažalost, sve nas je manje. Dobijamo neku pomoć, ali to nije dovoljno - zato moramo sesti i pregovarati." Ksenija misli slično: "Nema jednostavnog odgovora. Mnogo je naših vojnika ubijeno. Borili su se za nešto - za naše teritorije. Ali ja želim da rat završi."

Ankete takođe pokazuju da postoji sve veća podrška pregovorima. Najsnažniji pozivi na prekid vatre dolaze od onih koji su bili prisiljeni da pobegnu od borbi. U skloništu u blizini kazališta, u bivšem studentskom domu, četiri starije žene prisećaju se domova koje su napustile.

Valentina (87) kaže da su stigli bez ičega, ali su im osigurali obuću, odeću i hranu. Kaže da se s njima dobro postupalo: "Dobro je biti gost, ali bolje je biti kod kuće." Njen dom sada je pod ruskom okupacijom. Sve četiri žene žele pregovore za mir. Ali Marija (89) kaže da ne zna kako će obe strane moći "pogledati se u oči nakon pakla koji su izazvale": "Već je jasno da nito neće vojno pobediti, zato su nam potrebni pregovori."

Ako dođe do pregovora, te bi žene mogle žrtvovati najviše - kao što će Ukrajina možda morati da žrtvuje za mir.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI