Ako je početak 21. veka obeležila borba protiv terorizma, a druga decenija povratak klasičnih sukoba velikih sila, onda je period 2024–2025. nepovratno promenio samu prirodu rata. Bespilotne letelice, poznatije kao dronovi, prestale su da budu pomoćno sredstvo i postale su centralno oružje savremenih sukoba.

Od istočne Evrope do Bliskog istoka, od Crnog mora do Pacifika, dronovi su redefinisali pojmove fronta, bezbednosti i vojne moći. Rat više ne zavisi od tenkova i aviona u istoj meri kao ranije — sada zavisi od algoritama, operatera i masovne proizvodnje letelica koje koštaju višestruko manje od ciljeva koje uništavaju.

Ukrajina: laboratorija novog ratovanja

Rat u Ukrajina postao je prvi veliki sukob u kojem su dronovi korišćeni masovno, sistematski i svakodnevno. Obe strane razvile su čitave doktrine zasnovane na bespilotnim platformama — od izviđanja i korekcije artiljerijske vatre do preciznih udara duboko u pozadinu protivnika.

FPV dronovi, improvizovane letelice sa eksplozivom i izviđački sistemi postali su „potrošna roba“ rata. Njihova prednost nije samo u ceni, već u dostupnosti i brzini prilagođavanja. Tehnološka inovacija, koja je ranije zahtevala godine razvoja, sada se meri danima.

Bliski istok: asimetrična moć u rukama nedržavnih aktera

Na Bliskom istoku dronovi su dodatno promenili odnos snaga. Nedržavni akteri, milicije i pokreti koji nikada nisu mogli da pariraju modernim vazduhoplovstvima, dobili su alat koji im omogućava udare na strateške ciljeve.

Bespilotne letelice korišćene su za napade na infrastrukturu, vojne baze i trgovačke rute, često uz minimalne resurse. Time je narušena tradicionalna prednost država sa razvijenim vazdušnim snagama, a rat je postao nepredvidiv i fragmentisan.

Velike sile i nova trka u naoružanju

I dok su lokalni sukobi pokazali efikasnost dronova, velike sile su u 2024. i 2025. godini ubrzale razvoj sopstvenih bespilotnih sistema. Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina ulažu ogromna sredstva u autonomne letelice, rojeve dronova i veštačku inteligenciju koja omogućava samostalno donošenje odluka na bojnom polju.

Posebno zabrinjava razvoj tzv. rojeva — desetina ili stotina koordinisanih dronova koji mogu da probiju i najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane. Time se briše granica između konvencionalnog i digitalnog ratovanja.

Rat koji se ne vidi, ali se stalno vodi

Jedna od ključnih promena koje su dronovi doneli jeste stalna prisutnost rata. Front više nije jasno definisana linija. Svaki grad, baza ili energetski objekat potencijalna je meta.

Dronovi omogućavaju permanentni pritisak niskog intenziteta, bez objave rata i bez političkih posledica kakve nose klasične vojne operacije. Time se rat normalizuje, postaje svakodnevna pojava, a prag za upotrebu sile drastično se spušta.

Etika i pravo: svet bez pravila

Masovna upotreba dronova otvorila je i ozbiljna etička pitanja. Ko snosi odgovornost za napade koje izvode autonomni sistemi? Kako se primenjuje međunarodno pravo u sukobima u kojima nema pilota, nema jasnog fronta i često nema formalnog rata?

U 2025. godini postalo je jasno da pravni i politički okviri ne prate tehnološki razvoj. Svet je ušao u eru u kojoj se oružje razvija brže nego pravila njegove upotrebe.

Zaključak: Budućnost rata je već stigla

Godina 2024. bila je upozorenje, ali 2025. je donela potvrdu: dronovi nisu budućnost rata — oni su njegova sadašnjost. Njihova dostupnost, efikasnost i razorna moć učinili su da se rat vodi drugačije nego ikada ranije.

Svet se suočava sa realnošću u kojoj vojna moć više ne zavisi samo od industrije i budžeta, već od inovacije, prilagodljivosti i digitalne dominacije. A u takvom svetu, granica između mira i rata postaje tanja nego ikada.