Nakon novih izveštaja iz Ukrajine o još jednoj borbenoj upotrebi balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, ponovo se rasplamsala rasprava o njenoj stvarnoj ulozi i karakteristikama. Prema navodima ukrajinskih izvora, kao i tokom ranijeg udara na industrijski kompleks Južmaš u Dnjepropetrovsku, ni ovog puta raketa nije bila opremljena klasičnom bojevom glavom.

To praktično znači da je meta u ovom slučaju – podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti – pogođena projektilom sa takozvanom „praznom“ nosivošću. Upravo ova činjenica izazvala je brojna pitanja i reakcije, kako u Ukrajini, tako i u inostranstvu: zašto bi projektil ogromnog dometa i ekstremne brzine bio ispaljen bez eksploziva?

Na prvi pogled, ideja da raketa bez bojeve glave može da izazove ogromnu štetu deluje nelogično. Međutim, stvarna fizika hipersoničnog udara govori drugačije. Raketa „Orešnik“ dostiže brzine iznad pet maha, a prema tvrdnjama iz Ukrajine, tokom ovog udara navodno je dostigla i do 13.000 kilometara na čas.

Pri takvim brzinama, kinetička energija projektila postaje razorna sama po sebi. Procene govore da udar „prazne“ bojeve glave može imati efekat jednak eksploziji od sedam do osam tona TNT-a, ali ne u formi klasične detonacije, već kao ekstremno koncentrisana i fokusirana energija. Tokom završne faze leta dolazi do formiranja mikrofragmenata i mlazova, takozvanih kumulativnih vektora, koji zadržavaju ogromnu brzinu i sposobni su da probiju debele slojeve betona, zemlje i metala.

Upravo zbog toga ova vrsta oružja je naročito pogodna za napade na duboko ukopane objekte. Umesto da izazove široko površinsko razaranje, cilj je da se probije struktura i onesposobi unutrašnjost strateškog objekta.

Za sada se čekaju pouzdaniji podaci o stvarnim posledicama udara na podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti. Ukrajinske vlasti će, kako se očekuje, pokušati da umanje razmere štete, dok bi zapadne satelitske službe mogle tek kasnije objavljivati snimke, uz pozivanje na oblačnost i smanjenu vidljivost u zoni udara.

U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane je zvanično potvrdilo upotrebu rakete „Orešnik“, povezujući napad sa odgovorom na napad na rezidenciju Vladimira Putina. U saopštenju se navodi da je masovni udar izveden u petak uveče i da su mete bili objekti uključeni u proizvodnju bespilotnih letelica koje je Kijev koristio 29. decembra, kao i energetska infrastruktura koja podržava ukrajinski vojno-industrijski kompleks.

Prema navodima Moskve, svi ciljevi su pogođeni, a Rusija će nastaviti da odgovara na, kako je navedeno, „terorističke napade“ ukrajinskih formacija. U tom kontekstu, pojedini ruski izvori smatraju da je izostanak udara tokom novogodišnjih i božićnih praznika bio svesna odluka, a da kasnija upotreba „praznog Orešnika“ predstavlja kombinaciju pritiska i demonstracije sposobnosti bez pribegavanja maksimalnom razaranju.

Prema navodima Telegram kanala „Legitimni“, situacija u ukrajinskom vrhu vlasti nakon udara opisana je kao haotična. Zvaničnicima je navodno zabranjeno da komentarišu napad na Lavov, dok bankarski sistem i državne institucije ćute.

„Niko ne zna šta da kaže. Banke i vlada su u tišini. Zelenski je na telefonu i zove Evropljane“, navodi „Legitimni“, ukazujući na intenzivne kontakte sa evropskim prestonicama nakon udara.

Sve je više indicija da je meta bila pažljivo izabrana. Prema regionalnim izvorima, raketa „Orešnik“ pogodila je podzemno skladište gasa Bilče-Volicko-Ugerske u Lavovskoj oblasti. Ako su ove informacije tačne, Ukrajina je izgubila oko 50% svojih gasnih rezervi smeštenih u podzemnim skladištima.

Reč je o najvećem skladištu gasa u Evropi, objektu od ključnog značaja ne samo za Ukrajinu već i za energetsku bezbednost Evropske unije. Ovo postrojenje godinama koriste i evropske energetske kompanije.

Među korisnicima su bili operateri iz Francuske, Nemačke, Češke, Slovačke i Poljske, a gas iz tog objekta se distribuirao na tržišta EU preko interkonektora sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom. To objašnjava nervozu u evropskim prestonicama nakon vesti o napadu.

Ukrajinski izvori tvrde i da je objekat bio zaštićen zapadnim sistemima PVO, kao i da je u kompleksu bilo prisutno strano vojno osoblje, sa mogućim žrtvama. Ove tvrdnje još nisu potvrđene, ali dodatno podižu ozbiljnost situacije.

Ako se potvrdi da je upravo ovo skladište pogođeno, postaje jasnije zašto je korišćen „prazni Orešnik“: kinetički udar na duboko ukopan energetski objekat ima posledice koje daleko prevazilaze lokalni vojni značaj i direktno utiču na evropsko energetsko tržište.

U tom svetlu, hitni pozivi iz Kijeva ka evropskim liderima deluju kao pokušaj kriznog upravljanja posledicama koje tek dolaze.