IZVEŠTAČ ALO! NA KRIMU Kad udari brat na brata
Ovaj savremeni, dvospratni, komforni voz, sa zavidnom higijenom, od Moskve do Simferopolja prelazi 1.227 km, krećući se prosečnom brzinom od 78 kilometara na sat. Ide kroz gradove Rjazanj, Voronjež, Rostov, blago zaobilazi Krasnodar i preko Kerča dolazi u prestonicu Krima. Karte za najbolja mesta u „Tavriji“ po trenutnom kursu koštaju nekih pedesetak evra i danima unapred su rasprodate.
Put do Krima bio je prilika da se upoznam i sa viđenjem običnih ljudi o aktuelnoj situaciji i krvavom ratu koji besni na nekoliko desetina kilometara od njihovih domova.
Sa mnom u kupeu nalazila se starija gospođa Jekaterina i rođaci Aleksej i Pavel, ljudi od oko 50 godina. Svi na Krimu žive odavno. Aleksej je rođen 10 kilometara od Luganjska i veoma žali zbog rata, te uporno ponavlja: „To je građanski rat, gde braća ubijaju braću.“ On i njegov rođak, međutim, kao glavne krivce za sadašnja dešavanja vide „Ameriku i Englesku koje su od raspada SSSR radile na rasplamsavanju mržnje među građanima Rusije i Ukrajine, koji su braća, jedan narod.“
Gospođa Jetakerina rođena je na Dalekom istoku. Tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga, rođenog Kijevljanina, koji je služio u Tihookeanskoj floti Sovjetske armije. Na Dalekom istoku dočekali su raspad SSSR i njen suprug odlučio je da ostane mornarički oficir Tihookeanske flote i služi u ruskoj armiji. Kasnije je prekomandovan u Crnomorsku flotu na Krim, gde je dočekao penziju.
- Ne mogu da shvatim kako se preko noći rasplamsala mržnja ljudi u Ukrajini prema nama. Sa mojim mužem su svi rođaci prestali da razgovaraju 2014. godine, uključujući i njegovu mamu, moju svekrvu. Sa svima njima smo do Majdana imali izvanredne, tople porodične odnose - sa jakim emocijama - govori gospođa Jekaterina. Ona je u posetu ćerki udatoj u Moskvi doletela avionom dan pre početka rata i sada je bila prinuđena da se nazad vrati vozom.
Uprkos ratu i sumornoj stvarnosti, atmosfera u vagon-restoranu voza Tavrija bila je opuštena. Poseban štimung davale su dve sestre - Polina (8) i Valentina (5 godina). Starijoj, znatiželjnoj Polini bilo je veoma interesantno kakav ja to jezik kucam na svom laptopu na ćirilici, a da nije ruski. Kada je njihov otac prišao da mi se ljubazno izvini zbog „uznemiravanja“ njegovih ćerkica, ispostavilo se da su 2015. godine, pre nego što se rodila mlađa Valentina, letovali u Crnoj Gori odakle su im ostale prijatne uspomene.
Simferopolj, grad od oko 330.000 stanovnika i nekih 60 kilometara od obale Crnog mora, predstavlja administrativni centar Republike Krim. Luka Sevastopolj, koja ima desetak hiljada stanovnika više, centar Crnomorske flote, bila je posebna administrativna celina u SSSR i u Ukrajini, a i sada je poseban subjekt Federacije u Rusiji. Status grada subjekta Federacije pored Sevastopolja imaju još samo Moskva i Sankt Peterburg. Referendum iz 2014. o ujedinjenju Krima sa Rusijom sprovodio se posebno u Sevastopolju i posebno u ostatku tog poluostrva. Procenat podrške ujedinjenju sa Ruskom Federacijom bio je identičan.
Prvo što ćete primetiti po dolasku u Simferopolj je sveprisutni bilbord sa rečenicom Vladimira Putina: „Mi ćemo sprovesti denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine“. Na više zgrada u centru grada stoje murali posvećeni ruskom predsedniku. Bez obzira na to što se na nekoliko desetina kilometara odatle vode borbe, situacija u gradu je uglavnom mirna. Ugostiteljski objekti rade do kasno u noć, a ispred same zgrade Državnog saveta Krima (najvažnijeg administrativnog zdanja) nema vidljivog obezbeđenja. Zanimljivo je da na ovoj zgradi natpisi stoje na tri jezika - ruskom, ukrajinskom i tatarskom.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji 2014. godine na Krimu su znatno primetnije nego u ostalim regionima i gradovima Rusije. U Simferopolju ne funkcionišu isti provajderi mobilne veze, nema Jandeks taksija, drugačije su banke i lanci supermarketa nego u ostatku Ruske Federacije. Čini se da su vodeće ruske kompanije prethodnih godina izbegavale privrednu aktivnost na Krimu da ne bi došle pod udar zapadnih sankcija.
Štaviše, i voz koji ide od Moskve do Krima ne pripada RŽD (Ruskim državnim železnicama), već posebnoj kompaniji „Tavrija“. Ipak, po komforu i tačnosti ovaj voz ne zaostaje za RŽD. Na Krimu nema ni američkih lanaca brze hrane „Mekdonals“, „Burger king“ i KFC. Stoga ih ni nove sankcije neće posebno pogoditi.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)