ZAPAD NIJE NAUČIO LEKCIJU SAD moraju da odluče šta su njihovi ciljevi u Ukrajini

Ovaj pravnik i nekadašnji vojni oficir tvrdi da SAD nisu uspele da artikulišu ratne ciljeve u rusko-ukrajinskom sukobu za koji izdvajaju najveću vojnu podršku. 

"Čujemo dosta o tome šta SAD 'podržavaju', kao što je 'teritorijalni integritet Ukrajine'. SAD podržavaju mnoge stvari: ljudska prava, demokratske procese i tako dalje. To nije isto što i njihovi ratni ciljevi."

On dodaje da je jedna od poslednjih uspešnih vojnih kampanja Zapada bila na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Da li se uspehom smatra proterivanje, a zatim getoiziranje preostalog srpskog stanovišta, pitanje je kojim se Ledvidž ne bavi u ovom tekstu, ali ocenjuje da su ciljevi NATO-a bili jasni: srpske snage van KiM, raspoređene mirovne snage i međunarodna civilna administracija, kao i povratak izbeglica. 

Vreme jasne artikulacije ciljeva je "davno prošlo", a "ako to ne učinite, rizikujete besciljni i dugi sukob sa ogromnim i nepotrebnim žrtvama", upozorava autor. 

Tri američka cilja u Ukrajini

Do sada smo imali najmanje tri veoma različite artikulacije američke strategije za Ukrajinu, navodi Ledvidž. Prvo, u martu 2022, američki predsednik Džozef Bajden je prokomentarisao da Vladimir Putin "ne može da ostane na vlasti", što znači promenu režima. 

Ubrzo nakon toga, američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je: "Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do stepena da ne može da radi stvari koje je počinila napadajući Ukrajinu". 

Konačno, prošlog meseca državni sekretar Entoni Blinken jasno je izjavio da je fokus SAD da nastave da rade ono što su i do sada "a to je da osiguramo da Ukrajina ima u rukama ono što joj je potrebno da se odbrani od ruske 'agresije', da povrati teritoriju koja joj je oduzeta od 24. februara". Autor naglašava da ovo ne uključuje Krim ili veći deo Donbasa.

Bajden je vrlo brzo porekao da se Amerika zalaže za promenu režima - što ne znači da mu treba verovati, ali i dalje ostaju dva veoma različita cilja. 

Pristupu koji se zasniva na iscrpljivanju Rusije najviše odgovara nastavljanje rata što je duže moguće, uz što veće angažovanje ruskih snaga, ali je poželjno da se borba odvija intenzitetom kojim se može upravljati. To znači sukob preko posrednika, što je republikanski kongresmen Den Krenšo rezimirao kao "ulaganje u uništenje vojske našeg protivnika, bez gubitka jednog američkog vojnika". 

Blinkenov pristup podrazumeva veoma ograničen skup teritorijalnih ciljeva, ali se oni ni na koji način ne slažu sa proklamovanim ciljem Ukrajine da povrati ceo Lugansk, Donjeck i pre svega Krim.

U stvari, ni u jednom trenutku Amerika nije nedvosmisleno izjavila da je njena politika da podržava vojne operacije koje imaju za cilj povratak izgubljenih teritorija Ukrajine, primećuje autor teksta.

Oružje koje je do sada poslato u Ukrajinu nema dovoljne količine teškog naoružanja koje bi Ukrajini omogućile da povrati teritorije. Reč je o stotinama tenkova američke proizvodnje, oklopnih borbenih vozila i većim količinama artiljerije. Primera radi, SAD su najavile da će poslati 50 oklopnih borbenih vozila "bredli", a Ukrajinci su tražili 700. 

Iako je podrška Zapada velikodušna i veoma cenjena, u središtu svega je surova istina, tvrdi Ledvidž: ono što je dato Kijevu bilo je dovoljno da izazove ruske snage, ali ne i da se upusti u manevarski rat velikih razmera, kako bi Ukrajina ponovo osvojila željene teritorije. 

Autor upozorava da, kao i u pogrešnim ratovima u protekle dve decenije, važnost jasnih ratnih ciljeva i strategije možda neće postati očigledna u prvim danima kampanje, već tek onda kada stvari krenu naopako. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI