SPREMA SE ODLUČUJUĆA BITKA! Rusi i Ukrajinci jačaju snage, udar će pasti na ove tri tačke!

Ruske snage objavile su u nedelju da su pokrenule novu ofanzivu u oblasti Zaporožja, ali ukrajinski vojnici kažu da se linija fronta tamo nije pomerila za 10 meseci, da su Rusi zbijeni u svojim rovovima i da ne idu nikuda uskoro.

- U poslednjih nekoliko nedelja ima više aktivnosti sa granatiranjem iz artiljerije i čak iz tenkova, ali oni ne šalju pešadiju preko linije jer su uplašeni – rekao je “Gardijanu” Vitalij, narednik 56. marijupoljske motorizovane pešadijske brigade koja drži liniju oko grada Guljajpola, oko 100 km istočno od grada Zaporožja.

Ali, on priznaje da je zamrznuta linija počela da se zagreva. Pre ili kasnije – a najverovatnije u sledećih nekoliko meseci – jedna strana će načiniti potez i pokušati da se probije, samo je pitanje ko će udariti prvi i gde. A očekuje se da će to biti ovog proleća, kao uvod u do sada možda najintenzivniju fazu rata.

- Velika bitka dolazi ovog proleća ili čak pre – kaže Vitalij.

Bitka za odlučujuću prednost

U iščekivanju, obe strane koriste vreme da osnaže svoju odbranu. Rusija jača svoje snage dok predsednik Vladimir Putin gura ekonomiju ka ratnoj osnovi kako bi proizveo nove tenkove i projektile. Načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov direktno je zadužen za ukrajinske operacije, što su mnogi analitičari videli kao nagoveštaj velike ofanzive.

Prva faza invazije na Ukrajinu okončala se debaklom za ruske snage koje su se povukle sa severa, potom iz regiona Harkova u septembru, te iz severne Hersonske oblasti i zapadno od Dnjepra u novembru. Druga faza je bio pokušaj rata na iscrpljivanje, sa borbama oko gradova Bahmut i Soledar, u kombinaciji sa raketnim napadima na ukrajinsku infrastrukturu.

Treća faza tek treba da počne, sveobuhvatna bitka za odlučujuću prednost korišćenjem kombinovanog naoružanja – mehanizovane pešadije, artiljerije, vazdušnih snaga i mogućeg amfibijskog napada – za savladavanje fiksiranih pozicija.

Poduhvat pun rizika

Svet nije video ništa slično još od iransko-iračkog rata osamdesetih godina, dok Evropa to nije imala od Drugog svetskog rata, ukazuje “Gardijan”. List navodi da je broj poginulih u ratu u Bosni i Hercegovini od 100.000 najverovatnije već premašen. Ukrajina tvrdi da je samo broj poginulih Rusa u ratu dosegao 100.000, dok norveški obaveštajci sugerišu da ukupno ranjenih i mrtvih Rusa ima 180.000 a Ukrajinaca 100.000.

Pokretanje velike ofanzive u ovoj nadolazećoj fazi rata biće ogroman poduhvat pun rizika za bilo koju stranu u sukobu. Prema vojnim priručnicima, napadačke snage moraju da budu tri puta jače da bi prevagnule. Rat u 21. veku u Ukrajini – sa dronovima i satelitskim nadozorom, koji mogu da uoče napadajuću silu dok se priprema za pokušaj proboja, i raketnim sistemima, koji mogu da zbrišu pretnju pre pokretanja napada – dodatno je pomerio tu ivicu.

Sada se vodi trka za formiranjem snaga sposobnih da to prevaziđu i ostvare proboj. Moskva već ima značajnu rezervu trupa, nakon prošlogodišnje mobilizacije 300.000 ljudi. Opremiti takve snage efikasnom opremom biće izazov za Moskvu. Ali, koliko god loše opremljene njene trupe mogu da budu nadmoćne brojčano i među Ukrajincima raste osećaj hitnosti da preuzmu inicijativu.

Ukrajinci su frustrirani što još uvek nemaju potrebno oružje za to. Gomila opreme je na putu, ali dok ona stignu pa dok se oni obuče na zapadnim oružanim sistemima, to znači zastoj od par meseci.

Postoje tri fronta na kojima bi mogle da se vode ključne bitke u sledećih nekoliko meseci, bilo kao diverzija u pripremi za veću ofanzivu na drugom mestu ili slabljenje protivnika radi izvođenja sopstvenog napada.

Istok

Luganski i donjecki front, poprišta najintenzivnijih borbi poslednjih nekoliko meseci, mogli bi da budu mesta velikih ofanziva na obe strane u proleće.

Zaštita prava etničkih Rusa i onih koji govore ruski u obe oblasti bio je izgovor za rat, a neuspeh da se u potpunosti okupira bilo koji od tih regiona je sramota za Moskvu. Rusija je već izgubila mnogo ljudi da bi mogla da tvrdi uspehe u Soledaru i Bahmutu. Analitičari kažu da je, čisto iz političkih razloga, nova istočna ofanziva snažna mogućnost.

Jug

Ono što se dogodi na južnom frontu na kraju će da odluči ishod čitavog rata. Bilo da ukrajinske snage pokrenu svoju ofanzivu na istoku ili ne, u nekom trenutku ove godine moraće da se okrenu ka jugu ako žele da oslobode Hersonsku i Zaporošku oblast i na kraju Krim.

Jedna ruta bi bila veliki oklopni napad kopnom iz okoline Guljajpola južno prema Melitopolju. Druga, smelija opcija, bio bi amfibijski napad preko Dnjepra na Herson. “Gardijan” navodi da već ima izveštaja o borbi specijalnih snaga za kontrolu nad ostrvima na ušću te reke. Jedan ukrajinski obaveštajni oficir rekao je listu da bi Rusi mogli da guraju istočno od Guljajpola, kod mesta Velika Novosilka između frontova Zaporožja i Donjecka.

- Ovo je strateško mesto na kojem Rusi, ako zauzmu ovo područje, mogu da krenu na sever i zarobe naše trupe u Donjecku – rekao je on.

Sever

Neki od novomobilizovanih vojnika obučavaju se u Belorusiji ali većina vojnih analitičara smatra da je druga velika ofanziva sa severa malo verovatna, u pozadini debakla u februaru 2022. Oni kažu da je nagomilavanje trupa u Belorusiji u najboljem slučaju varka da se ukrajinske snage odvuku sa juga i istoka. Za sada nema znakova da su tamošnje ruske trupe organizovane u formi udarne grupe.

Malo je verovatno da bi čak i najuspelija ofanziva na bilo kom frontu okončala rat. Ali, ofanzive i kontraofanzive u sledećih nekoliko meseci mogle bi biti odlučujuće u određivanju putanje za ostatak konflikta.

Pratite vesti sa fronta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI