PRETI LI ZELENSKI PRAZNOM PUŠKOM? Može li silovit nalet ukrajinske kontraofanzive da probije krimsku odbranu?

Kijevski lideri kažu da su odlučni da povrate svu teritoriju izgubljenu u prošlogodišnjoj ruskoj invaziji, kao i ona područja, poput samog Krima, koja su zauzeli moskovski "mali zeleni ljudi" 2014. godine.

Kreatori politike u Vašingtonu rutinski insistiraju da o ratnim ciljevima Ukrajina sama odlučuje, ali oni sumnjaju da takvi veliki ciljevi prevazilaze vojne kapacitete zemlje. Oni takođe brinu da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao biti spreman da upotrebi nuklearno oružje da zadrži crnomorsko poluostrvo - njegov najveći spoljnopolitički trofej.

Kako će se Krim uklopiti u sledeću rundu ratovanja zavisiće od toga kako glavni akteri čitaju širi vojni, politički, diplomatski, pa čak i demografski pejzaž.

Da li je ponovno zauzimanje Krima uverljiv vojni cilj za ukrajinske oružane snage?

Bio bi to ambiciozan poduhvat. Samo dva puta povezuju ukrajinsko kopno sa Krimom; jedan prelazi usku prevlaku, a drugi bi se lako mogao preseći rušenjem ranjivog mosta. Satelitske fotografije koje je nedavno objavio Vašington post ukazuju na veliko rusko nagomilavanje odbrambenih utvrđenja na Krimu tokom prošle godine. Ovo bi ometalo napredovanje ukrajinskih jedinica i sprečilo bilo kakav brz prodor.

Vojni značaj Krima, međutim, nije samo nagrada.To je takođe poprište ruskih operacija na južnom frontu Ukrajine, gde bi se mogla odlučiti sudbina kijevske kontraofanzive. Sa ovim bitkama koje se sada naziru, ukrajinski vojni lideri traže oružje većeg dometa koje može sprečiti da poluostrvo služi kao rusko utočište. Takav dodatni domet teško da bi olakšao ponovno zauzimanje Krima, ali bi mogao značajno doprineti uspehu ukrajinske kontraofanzive na kopnu.

Koliko je jaka politička posvećenost Ukrajine ponovnom preuzimanju kontrole nad Krimom?

Istraživanja javnog mnjenja u Ukrajini pokazuju skoro jednoglasnost u korist obnavljanja granica zemlje pre 2014. godine. Politički lideri retko osporavaju takvu podršku, a ponajmanje u ratu.

Ipak, ukrajinski zvaničnici takođe znaju da reintegracija ove teritorije ne bi bila laka. (Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk nedavno je to nazvao "prilično problematičnom pričom"). Pre aneksije od strane Rusije, Krim je bio dosledna strana u politici Ukrajine. Ostao je centar preostalih glasova Komunističke partije deceniju nakon nezavisnosti, a deceniju nakon toga bio je bedem podrške Partiji regiona koju je predvodio Viktor Janukovič (ukrajinski predsednik koji je pobegao u Rusiju 2014.).

Nedavne demografske promene bi dodatno zakomplikovale ponovnu apsorpciju Krima. Stotine hiljada ruskih državljana naselilo se u regionu tokom poslednjih devet godina. ( Finska studija stavlja taj broj iznad 350.000; ukrajinske procene premašuju 600.000, otprilike trećinu stanovništva.)

Odražavajući ovu transformaciju, neki ukrajinski zvaničnici su počeli da pozivaju na proterivanje velikih razmera i "detoksikaciju" Krima, proces zbog kojeg Kijev mogao doći u sukob sa zapadnim vladama.

Dakle, da li je sva ukrajinska retorika o ponovnom preuzimanju Krima samo prazna priča?

Ne nužno. Ima svrhu. Kada Rusija masovno ulaže u utvrđenja na Krimu i raspoređuje ljudsku snagu za odbranu poluostrva, ona skreće resurse iz ostatka svojih ratnih napora, direktno služeći interesima Ukrajine u drugim oblastima bojnog polja. Ako javne izjave o ponovnom preuzimanju Krima pomažu učvršćivanju ukrajinskog nacionalnog jedinstva, i to je pozitivno. I ponavljajući teritorijalne tvrdnje koje priznaje ogromna većina svetskih vlada, kijevski lideri pretvaraju Krim u, u najmanju ruku, glavnu stavku za pregovore u bilo kakvim pregovorima u nastavku.

Činjenica da retorika o Krimu ima svrhu, međutim, ne znači da je bez rizika. Toliko pričanje o potpunom ujedinjenju očigledno je učinilo da zapadne vlade više ne žele da pošalju Ukrajini oružje većeg dometa. Pretvaranje Krima u patriotski lakmus test takođe može ograničiti ukrajinsku fleksibilnost u budućim razgovorima. To takođe može učiniti Ruse koji favorizuju borbu do kraja još uticajnijim.

Može li Ukrajina da ograniči rizike koje stvara njena krimska retorika?

Ukrajinska kontraofanziva koja se fokusira na rušenje takozvanog "kopnenog mosta" do Krima duž obale Crnog mora, a ne na potpuno ponovno zauzimanje poluostrva, smanjiće rizike i troškove operacije; takođe će ublažiti zabrinutost Zapada oko nuklearne eskalacije. Malo je verovatno da će pristalice Ukrajine prigovoriti napadima na pozadinske oblasti na Krimu; prepoznaju svoju vojnu logiku.

Domaća politička ograničenja sprečiće bilo kog ukrajinskog lidera da formalno pristane da odustane od svih pravnih zahteva na Krim. U tom pogledu, sadašnja retorika ograničava buduću diplomatiju. Ipak, to ostavlja znatan manevarski prostor (možda odlaganjem razgovora o konačnom statusu o Krimu na kasniji datum). Uspešna kontraofanziva će stvoriti talas nacionalnog poverenja i istovremeno smanjiti osećaj nacionalne iscrpljenosti. Izazov za ukrajinske lidere biće pronalaženje načina da iskoriste ova moćna osećanja kako bi postigli rezultat koji izgleda kao pobeda, ali ne dostiže maksimalističke ciljeve zemlje.

Pratite vesti sa fronta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI