NOVA FAZA RATA JE POČELA Kijev prekršio "zavet ćutanja", ali jednu stvar žele da sakriju!

Cele ove godine, koja je već na pola puta, govorilo se o pripremama za veliku ukrajinsku kontraofanzivu, a sada je ona počela. Zapravo, ovo je verovatno već druga nedelja istog, ali je Kijev tek krajem prošle nedelje potvrdio da je krenula kontraofanziva. I to nije bila nikakva grandiozna proklamacija – Zelenski je na konferenciji za novinare samo saopštio da su „počele protivofanzivne akcije“. Istovremeno, na onlajn kanalima ukrajinske vojske objavljuju se propagandni spotovi visoke produkcije koji ponavljaju glavnu mantru ove kontraofanzive – ćutanje!

Naime, Kijev je odlučio da ništa, ili bar skoro ništa, neće govoriti javno o tome kako kontraofanziva napreduje. Ali to je možda bila samo preventivna strategija u slučaju da kontraofanziva ne prođe dobro u Ukrajini. Početkom prošle nedelje činilo se da se upravo to dešava – rusko Ministarstvo odbrane je prvo saopštilo da su ukrajinski napadi počeli, ali da su svi redom odbijeni. Potom je krajem prošle nedelje ruska vojska objavila nekoliko video snimaka na kojima se vide uništeni nemački tenkovi Leopard i američka oklopna vozila Bredli. Pomenuti su i teški gubici na ukrajinskoj strani.

Međutim, ako je ukrajinska kontraofanziva ipak počela gore od pripremljenog scenarija, to se sada može ispraviti i odjednom ukrajinska strana krši sopstveno pravilo ćutanja. Pre neki dan su saopštili da su njihove snage već zauzele četvrto naselje na jugoistoku zemlje. Saopštenje dolazi dan nakon prvih informacija koje sugerišu da ukrajinske snage napreduju i postižu konkretan rezultat, vraćajući kontrolu nad oblastima koje su mesecima bile pod ruskim snagama.

Ukrajinske snage su takođe saopštile da su oslobodile tri naselja – Blahodatne, Neskučne i Makarivka. A zatim su objavili da su zauzeli i četvrto naselje Storoževe (koje je zapravo spojeno sa naseljem Blahodatne).

Sva ova naselja se nalaze u istoj oblasti, pograničnoj oblasti Donjecke i Zaporoške oblasti.

Naime, kada se danas ističe da je ukrajinska vojska u velikoj kontraofanzivi zauzela „već četiri naselja“, to može zvučati kao solidan napredak. Međutim, kada malo bolje pogledamo kartu, videćemo da se zapravo radi o grupi naselja koja se nalaze jedno do drugog. Storoževe se nalaze samo 800 metara južno od najsevernijeg naselja na ovoj listi, Neskučne. 500 metara istočno, preko reke Mokri Jali, nalazi se najveće naselje Blahodatne. Ako ponovo pređemo reku, oko 1,5 kilometar jugozapadno od Blahodatnog nalazi se selo Makarivka.

Blahodatne je pre rata imalo oko hiljadu stanovnika. Naselje je došlo pod kontrolu ruskih pobunjenika krajem 2014. tokom sukoba u Donbasu. Kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu prošle godine, rešenje se ponovo našlo na sve intenzivnijem frontu. Ukrajinske snage ga zauzimaju u novembru 2022. Dakle, ovo nije prvi put da ukrajinska vojska ponovo preuzima kontrolu nad naseljem Blahodatne. Ali onda su ove godine, u januaru, naselje preuzeli pripadnici ruskog Vagnera. Nije sasvim jasno ko ga je do juče kontrolisao, odnosno da li je reč o grupi Vagner ili ruskoj vojsci, ali sudeći po slikama i video snimcima koji se pojavljuju na društvenim mrežama, Blahodatne je sada ponovo u ukrajinskim rukama.

Stoga se Blahodatno može smatrati manjim naseljem. Pogledajmo ostale prostore.

I dok Blahodatne ima nešto više od hiljadu stanovnika (1.023 prema popisu iz 2014. godine), obližnje Storoževe je zapravo maleno mesto koji, prema istom popisu, ima samo 83 stanovnika.

Neskukne su imale predratno stanovništvo od 644 stanovnika, a poslednje ovde pomenuto naselje Makarivka 245.

Naravno, nije cilj da se minimizira činjenica da ukrajinska kontraofanziva napreduje, a očekivalo se da će napredovati, ali ti uspesi su zapravo prilično umereni. Dalje, treba pomenuti još jedan podatak iz popisa stanovništva – na primer, u naselju Makarivka 83% stanovnika se izjasnilo da im je maternji jezik ukrajinski, a 17% ruski. To nije nužno informacija koja bi morala da bude definitivna, ali to obično znači da je to oblast koja mnogo više „naginje“ Kijevu nego Moskvi. Poređenja radi, na ovom popisu stanovništva (iz 2001. godine) na teritoriji Krima 77% stanovnika se izjasnilo da im je maternji jezik ruski, 11,4% da je krimsko-tatarski, a samo 10,1% da je ukrajinski.

Vratimo se na istočnu liniju fronta. Tako ispada da je Kijev odlučio da donekle prekrši zavet ćutanja tvrdnjom da su zauzeli grupu od četiri manja naselja.

Zašto to rade? Očigledno da bi se stvorio utisak da njihova mesecima pripremana kontraofanziva nije potpuni fijasko, jer čim su snimci Leoparda u plamenu objavljeni na Zapadu, pojavila su se očekivano pitanja (i uzvičnici).

Neki su već izjavili da Kijev ćuti o kontraofanzivi jer je „loše krenula“. Ne bi se reklo da je to razlog. Ćutanje je u tom smislu veoma mudra odluka jer mogu mnogo bolje da upravljam narativom, a sve elemente iznenađenja, koliko god je to moguće, zadržim za sebe. Međutim, teško je izdržati pritisak domaćih i stranih očekivanja.

Videće se kako će se situacija u Ukrajini razvijati u narednim danima i nedeljama, ali vraćanje kontrole nad ova četiri naselja, gde ni Rusi, kako smo videli iz hronologije kontrole, nisu imali baš čvrsto uporište, nema znače mnogo u praktičnom smislu i čini se da je ova informacija objavljena više da bi zadovoljila pažnju medija. Naslovi poput „Ukrajinske snage juče zauzele tri naselja, danas još jedno” zvuče sasvim dobro za Ukrajinu, dok se situacija konkretnije ne sagleda na samoj mapi.

Ova naselja se nalaze na oko 100 kilometara od ruskog kopnenog mosta koji prolazi duž Azovskog mora. Jedan od glavnih ciljeva ukrajinske kontraofanzive, prema tvrdnjama poznatih vojnih stručnjaka, jeste da se probije, odnosno preseče ovaj ruski kopneni most, izbije u Azovsko more i tako, između ostalog, stvari, izolovati Krim (naročito ako je Krimski most, koji Kerčki moreuz povezuje poluostrvo i rusko kopno). Posle nedelju dana, ukrajinska vojska je još veoma daleko od ostvarenja takvog cilja. Štaviše, još uvek je daleko od guste ruske odbrambene linije koja se nalazi južnije i jugoistočno. Tamo ukrajinsku vojsku i njeno naoružanje, koje je dobila od saveznika, čeka pravi izazov.

Dakle, oko 100 kilometara, ukrajinska vojska treba da se probije na jug kako bi izbila na obale Azovskog mora. Istovremeno, oko 120 kilometara severozapadno od ovih naselja nalazi se Bahmut, za koji se vodila najduža i najteža bitka od početka rata u Ukrajini. Portparol ukrajinskih kopnenih snaga Sergej Čerevati rekao je danas da ukrajinske snage tamo napreduju i snažno udaraju po bokovima Rusije. Međutim, ukrajinska strana nikada nije priznala niti potvrdila gubitak Bahmuta, koji je po svemu sudeći pao krajem prošlog meseca.

Blog uživo: Rat u Ukrajini – 478. dan

Međutim, činjenica je da Rusi nisu napredovali dalje, što znači da je jedan deo grada (zapadni deo) i dalje opkoljen ukrajinskim snagama. Povratak u grad i suzbijanje ruskih snaga, makar delimično, bio bi značajan uspeh za ukrajinsku stranu i nešto što će svakako pokušati da urade, a to bi nesumnjivo bilo jako medijski propraćeno. I zaista, to bi bio uspeh, nešto za šta je čak i Jevgenij Prigožin sumnjao da bi se moglo dogoditi, a videćemo da li će biti. U međuvremenu, imamo priču o „četiri osvojena naselja”, što je više medijsko izveštavanje da kontraofanziva napreduje nego konkretan vojni uspeh, piše Advance.hr.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI