ŠOKANTAN PREDLOG NATO ZA KRAJ RATA "Moraće da se odreknu i samog Kijeva!"

Oleksij Arestovič je u januaru podneo ostavku na mesto savetnika u predsedničkoj kancelariji nakon što je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila rusku raketu koja je uništila stambeni blok u Dnjepru. On je ranije ovog meseca predložio “opciju Savezne Republike Nemačke” kao jednu od mogućih za kraj rata, piše Blic.

- Razmena 20 odsto ukrajinske teritorije za članstvo u NATO za ostatak zemlje mogla bi da bude jedan od načina da se okonča rat - sugerisao je Arestovič.

Njegovi komentari direktno se protive politici ukrajinske vlade koja je stalno pozivala na povratak na svoje međunarodno priznate granice iz perioda pre aneksije Krima 2014. i pokrenula kontraofanzivu sa ciljem da povrati okupirane teritorije.

Još veću buru u javnosti izazvao je sličan komentar koji je ovog puta došao iz usta zvaničnika NATO. Ukrajina je predlog da ustupi teritoriju u zamenu za članstvo u NATO već nazvala “smešnim”, a zvaničnik je u međuvremenu požurio da prizna da su njegove reči bile – “greška”.

NATO u "režimu čišćenja"

“Politiko” piše da je NATO bio u “režimu čišćenja” u sredu, nakon što je njihov visoki zvaničnik podstakao buru svojim komentarima.

Kontroverza je počela u utorak kad je Stijan Jensen, šef kancelarije generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, rekao da bi jedno od rešenja za rat moglo da bude da Ukrajina ponudi Rusiji teritoriju u zamenu za mesto u alijansi.

- Mislim da bi rešenje moglo biti da se Ukrajina odrekne dela teritorije i zauzvrat dobije članstvo u NATO - rekao je on.

 

 

Jensen je takođe rekao da se o posleratnom statusu Ukrajine već pregovara i da je već pokrenuto pitanje ustupanja teritorija Rusiji.

- Ne kažem da bi to trebalo da se desi. Ali ovo bi moglo biti moguće rešenje - rekao je.

Šok komentari izazvali ogorčenje Kijeva

Jensenovi komentari, izneti tokom panel debate na jugu Norveške koje su mediji brzo preneli, bili su šok jer su zapadni saveznici dugo isticali važnost teritorijalnog integriteta Ukrajine i navodili da Kijev treba da odluči kad i kako će pregovarati sa Moskvom, ukazuje “Politiko”.

Ukrajina nije dobila poziv za članstvo u Alijansi nakon velikog samita NATO u Viljnusu sredinom jula, a Stoltenberg je ocenio da će to pitanje izgubiti na aktuelnosti ako Kijev ne pobedi u sukobu sa Moskvom. Zemlje G7 objavile su deklaraciju podrške Ukrajini, ali bezbednosne obaveze koje se u njoj pominju ne predviđaju konkretne rokove za sprovođenje.

Svega nekoliko sati nakon Jensenovih komentara, Ukrajina je izrazila svoje ogorčenje, diplomate su bile zatečene, dok je Moskva sve to procesuirala u svojoj propagandnoj mašineriji.

Šta je rekla Ukrajina?

- Trgovati teritorijom za NATO kišobran? To je smešno! - rekao je Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, na mreži “X”.

Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, nazvao je razgovor o zameni zemlje za članstvo u NATO “potpuno neprihvatljivim”.

- Svesno ili nesvesno, učešće zvaničnika NATO u oblikovanju narative o mogućnosti povlačenja Ukrajine sa njenih teritorija ide na ruku Rusiji - objavio je on na “Fejsbuku”.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je da Stoltenberg deli stav sa Kijevom da ne može biti nikakve trgovine ukrajinskim teritorijama.

- Uveravam vas da je stav generalnog sekretara (NATO) apsolutno jasan i potpuno isti kao stav Ukrajine - ne može biti trgovine ukrajinskim teritorijama - rekao je Kuleba, dodajući da "ima glasova" stručnjaka i novinara da Ukrajina navodno treba da učini ustupke.

- Što više pobeđujemo, to su ti glasovi tiši - dodao je on.

Iza kulisa, ukrajinski zvaničnici su delovali zabrinuto.

- Ti komentari (Jensenovi) dokazuju da naše zabrinutosti imaju osnovu, da postoje neke diskusije da se članstvo u NATO iskoristi kao ulog u pregovorima sa Rusijom – rekao je “Politiku” neimenovani ukrajinski zvaničnik.

Šta je rekla Rusija?

Prekoputa u Rusiji, zvaničnici su diplomatski metež iskoristili da obnove svoje insistiranje da Kijev nikad ne sme da uđe u NATO.

- Ovo je lažna priča koja ima određene političke ciljeve – ocenila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Bezbednosnog saveta, rekao je da bi Ukrajina “morala da se odrekne čak i samog Kijeva” da uđe u NATO.

Zapadne diplomate “zatečene”

Brojne diplomate zapadne alijanse bile su zatečene. Jensen je viši zvaničnik koji radi u NATO više od jedne decenije i retko govori u javnosti, ukazuje “Politiko”. Komentar je iznenadio” predstavnike NATO zemalja, rekao je jedan visoki diplomata iz zapadne Evrope, dodajući da “saveznici o takvoj razmeni nikad nisu diskutovali na Savetu”.

Iako se Jensen izvinio zbog svog komentara, nekoliko diplomata se požalilo da je tih 24 sata drame bilo štetno. Čak i ako je ideja o ustupanju teritorije dugo bila pregovaračka mogućnost, zvaničnici su pazili da to ne kažu javno.

- Naravno, ovo je velika greška koja je iznenađujuća za tako iskusnog profesionalca – rekao je diplomata iz centralne Evrope.

Jensen: Ovo je bila greška

Jensen se dan kasnije izvinio zbog spornog komentara i ponudio objašnjenje. On je norveškom listu VG rekao da nije trebao da govori tako pojednostavljeno kako jeste.

- Moja izjava o tome bila je deo šire diskusije o mogućim budućim scenarijima u Ukrajini i nisam to trebao reći na taj način. To je bila greška – rekao je on.

Ali, nije odstupio od ideje da bi se razmena zemlje za članstvo u NATO moglo na kraju naći na stolu. Ako bi bilo ozbiljnih mirovnih pregovora, onda će vojna situacija u to vreme – uključujući i onog ko kontroliše koju teritoriju – “nužno imati odlučujući uticaj”, rekao je Jensen.

- Upravo zbog ovog je od ključne važnosti da podržimo Ukrajince sa onim što trebaju – rekao je on, naglašavajući tako da NATO članice i dalje stoje iza Kijeva.

NATO ponovio podršku

A NATO je ponovo potvrdio svoju podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu.

- Pozicija NATO je jasna i nije se promenila. Mi potpuno podržavamo ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, kao što su lideri NATO ponovili na samitu u u Vilnjusu u julu. Na Ukrajini je da odlučio kad i pod kojim uslovima će postići mir, a jasno je da postoji potreba za bezbednosnim aranžmanima kako bi se osiguralo da se rat ne ponovi – rekao je portparol alijanse.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI