PUTIN UDARIO NA NATO Otkriveno da Rusija stoji iza svega: "Žele da nam nanesu štetu"

Finska izražava zabrinutost zbog orkestrirane krize „veštačke migracije“ na finsko-ruskoj granici, sugerišući da Rusija primenjuje takvu taktiku kao deo šire strategije za destabilizaciju zapadnih zemalja.

- Uključeni su prilično interesantni širi faktori – rekao je finski predsednik Sauli Niniste za finski list Ile.

On je istakao da su i druge zemlje, uključujući Letoniju, Litvaniju i Poljsku, ranije bile podvrgnute sličnim hibridnim operacijama Rusije.

Šef finske države je istakao da ruske akcije protiv Finske ne treba posmatrati izolovano, već kao komponente šireg propagandnog rata čiji je cilj sejanje haosa na Zapadu.

Niniste je istakao geopolitički kontekst, povezujući migracionu krizu sa „politikom velikih sila“ i tekućom agresijom Rusije na Ukrajinu. Uprkos izazovima koje postavlja Rusija, Niniste je izrazio uverenje da će ove akcije usmerene na podelu Zapada na kraju ojačati njegovo jedinstvo.

- Pokret veštačke migracije je razlog za zabrinutost ne samo u Finskoj, već i na evropskom nivou, a to bi moglo da bude podsticaj za dalju podršku Ukrajini – rekao je on.

- Rusija želi da nanese štetu ili pokuša da nanese štetu i zabunu Finskoj, to je jasno - rekao je Miko Kinunen, ambasador za stratešku komunikaciju u finskom Ministarstvu spoljnih poslova u telefonskom intervjuu za Njuzvik.

Finske vlasti saopštile su u novembru da će zatvoriti četiri od devet putnih graničnih prelaza sa Rusijom nakon naglog broja tražilaca azila koji pokušavaju da uđu u zemlju, što je, kako je Helsinki rekao, nameran trik da se migranti potisnu na granicu, tvrdnju koju Moskva demantuje.Dalje zaoštravanje situacije dovelo je do toga da dodatni finsko-ruski granični prelazi budu zatvoreni 22. novembra, ostavljajući samo jedan otvoren kanal za prekogranično kretanje. Nakon decenija nesvrstavanja, Finska je u aprilu postala 31. članica NATO-a, podstaknuta da se pridruži alijansi pretnjom koju je predstavljala Rusija nakon njene invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Rusija, koja sa Finskom deli granicu dužine oko 1.300 kilometara, razbesnela se zbog ovog poteza, posebno zato što je jedno od opravdanja predsednika Vladimira Putina za početak rata bilo “širenje alijanse ka ruskim granicama”.

Kinunen je rekao da Moskva ponavlja taktiku koju je koristila 2015. i 2016. godine, pre ulaska u NATO, u kojoj je „instrumentalizovala ljude sa Bliskog istoka, Azije, Afrike“, slanjem migranata na svoje granice.

U to vreme Finska nije bila deo NATO-a i postojala je konfuzija u zemlji oko toga da li je to bila namerna aktivnost Moskve da remeti njene granice. Ako je bilo zabune 2015. i 2016, očigledno više nema zabune. Sada svi jasno shvataju da je ovo zlonamerna operacija uticaja Rusije - rekao je Kinunen.

- Rusija bi možda bila voljna da preduzme akcije koje bi izazvale pokretanje člana 5 NATO-a u različitim delovima Evrope, sa ciljem da podeli zapadno društvo i izazove probleme koji bi mogli da nas nateraju da preispitamo našu podršku Ukrajini. Prema članu 5, napad na jednu članicu NATO-a je napad na sve članice i biće praćen kolektivnim odgovorom.

Finski ombudsman za nediskriminaciju rekao je da će Helsinki i dalje poštovati međunarodne ugovore i zakon EU u omogućavanju tražiocima azila da zatraže zaštitu.

Kinunen je rekao da je zbog Putinove invazije na Ukrajinu „Rusija u ratu sa samom srži međunarodnog prava“ kako je navedeno u Povelji UN i da Rusija „iskorišćava naše obaveze prema onima koji traže azil“.

Finska izražava zabrinutost zbog orkestrirane krize „veštačke migracije“ na finsko-ruskoj granici, sugerišući da Rusija primenjuje takvu taktiku kao deo šire strategije za destabilizaciju zapadnih zemalja.

- Uključeni su prilično interesantni širi faktori – rekao je finski predsednik Sauli Niniste za finski list Ile.

On je istakao da su i druge zemlje, uključujući Letoniju, Litvaniju i Poljsku, ranije bile podvrgnute sličnim hibridnim operacijama Rusije.

Šef finske države je istakao da ruske akcije protiv Finske ne treba posmatrati izolovano, već kao komponente šireg propagandnog rata čiji je cilj sejanje haosa na Zapadu.

Niniste je istakao geopolitički kontekst, povezujući migracionu krizu sa „politikom velikih sila“ i tekućom agresijom Rusije na Ukrajinu. Uprkos izazovima koje postavlja Rusija, Niniste je izrazio uverenje da će ove akcije usmerene na podelu Zapada na kraju ojačati njegovo jedinstvo.

- Pokret veštačke migracije je razlog za zabrinutost ne samo u Finskoj, već i na evropskom nivou, a to bi moglo da bude podsticaj za dalju podršku Ukrajini – rekao je on.

- Rusija želi da nanese štetu ili pokuša da nanese štetu i zabunu Finskoj, to je jasno - rekao je Miko Kinunen, ambasador za stratešku komunikaciju u finskom Ministarstvu spoljnih poslova u telefonskom intervjuu za Njuzvik.

Finske vlasti saopštile su u novembru da će zatvoriti četiri od devet putnih graničnih prelaza sa Rusijom nakon naglog broja tražilaca azila koji pokušavaju da uđu u zemlju, što je, kako je Helsinki rekao, nameran trik da se migranti potisnu na granicu, tvrdnju koju Moskva demantuje.

Dalje zaoštravanje situacije dovelo je do toga da dodatni finsko-ruski granični prelazi budu zatvoreni 22. novembra, ostavljajući samo jedan otvoren kanal za prekogranično kretanje.

Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, demantovala je ove navode, označivši ih kao „dezinformacije“ na svom Telegram kanalu.

Profimedia

U međuvremenu, Rusija je pojačala svoje bezbednosne mere u regionu Murmansk kao kontra-odgovor na zatvaranje granica sa Finskom.

Norveška, članica NATO-a, koja deli granicu sa Rusijom na Arktiku, rekla je da će zatvoriti svoju granicu u kratkom roku ako bude potrebno. Druga članica alijanse koja se graniči sa Rusijom Estonija takođe je optužila Moskvu da šalje tražioce azila bez viza ili boravišnih dozvola na njihovu granicu.

Institut za proučavanje rata (ISV), istraživački centar iz Vašingtona, rekao je da je ova „očigledna taktika hibridnog ratovanja” na granici slična onome što su Rusija i Belorusija uradile na poljskoj granici 2021. i da je „verovatno sa sličnim ciljem destabilizacije NATO-a“.

Belorusko bezbednosno osoblje pomoglo je hiljadama bliskoistočnih migranata da pređu belorusku granicu sa Poljskom u triku koji je omogućio Kremlju da lažno optuži NATO za agresiju na Belorusiju, saopštio je ISV.

Nedavno je postao viralan video o sukobu između graničara i migranata na graničnoj stanici Nirala i od tada su finski graničari i vojnici počeli da postavljaju barijere, uključujući betonske prepreke prekrivene bodljikavom žicom, na nekim prelazima.

Finske vlasti postavile su sistem dvostrukih ojačanih ograda na granici sa Rusijom, duž koje su svi granični prelazi ostali zatvoreni, javio je u četvrtak portal Ile, pozivajući se na potpukovnika Juka Lukarija, zamenika komandanta granične straže jugoistočne Finske.

- U ovom trenutku granični prelazi su zatvoreni. Postavljene su barijere i na državnoj granici i u unutrašnjosti. Ako ljudi stignu, uputićemo ih tamo gde mogu legalno da uđu u Finsku - rekao je on, preneo je TASS.

Lukari je naveo da ako ljudi priđu granici sa ruske strane, finska granična straža će im "pokazati put", ali ako su "u posebno ranjivom položaju", biće spremni da "obave svoju dužnost i pobrinu se za njih prebacujući ih na finsku stranu".

Lukari je rekao da su finski graničari i njihove kolege iz Fronteksa, agencije EU za kontrolu granica, već "fokusirani na važne delove granice".

Portparol finske granične straže Mati Sarasma precizirao je da železnički saobraćaj između Finske i Rusije neće biti prekinut.

Rojters je preneo saopštenje finske vlade da ograničenja na granici sa Rusijom neće uticati na teretni saobraćaj.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI