UKRAJINA NA PREKRETNICI Amerikanci guraju novu strategiju za rat, Rusi viču "To je to!"

Američki predsednik Džo Bajden je, kažu, upozorio Volodimira Zelenskog da će zbog ovakvog odnosa u Kongresu i predstojeće predizborne kampanje „pomoć teško da će biti ista kao ranije“. SAD su već izdvojile čak 111 milijardi dolara, a u Kijevu, podsetimo, smatraju da im je za konačnu pobedu potrebno najmanje 400 milijardi dolara.

 

Republikanci su već počeli da govore da se demokrate bave "marginalnom i udaljenom" temom Ukrajine, ignorišući glavne unutrašnje američke probleme kao što su latinoamerički migranti koji dolaze iz Meksika, što će verovatno biti jedna od glavnih prednosti republikanski kandidati za nominaciju.

Uz to, postoji i određeni zamor prema Ukrajini, posebno u evropskom javnom mnjenju, jer se kraj rata ne nazire, pa je jedan od najvažnijih zadataka Kijeva da „vrati interes svetske javnosti na rusku agresiju “, a posebno na kalkulacije kakve bi probleme Evropa imala eventualnom ruskom pobedom. Ovo je jedan od najjačih argumenata koji su trenutno dostupni Kijevu.
Stoga je predsednik Volodimir Zelenski prvo napravio opsežnu turneju po Južnoj Americi, a sada je pun nade i očekivanja u Vašingtonu. Prema pisanju Njujork tajmsa (NIT), vojne komande SAD i Ukrajine traže novu strategiju za vođenje rata protiv Rusije, koju bi Ukrajina mogla ili bi trebalo da počne da sprovodi već početkom 2024. godine. Kako navodi NIT, SAD predlažu, pa čak i insistiraju na strategiji koja bi uključivala odbrambene, a ne ofanzivne akcije i pokušaje oslobađanja okupiranih delova Ukrajine, pa je priprema već najavljene nove kontraofanzive, koja bi trebalo da počne odmrzavanjem. , dovodi se u pitanje prvi sneg u proleće 2024. godine. Dakle, poenta je da zadržimo sadašnje pozicije na bojnom polju.

Osim toga, pomoć će biti pružena ukrajinskoj vojnoj industriji, ali se predlaže da se zapadna vojna pomoć skladišti tokom 2024. godine. List navodi da Ukrajinci traže neverovatne količine artiljerijske municije, koju jednostavno nemaju ni Amerikanci ni Evropljani. Takva strategija će, smatraju u Vašingtonu, Ukrajini dati priliku da odbije i zaustavi eventualne ruske ofanzive. Pored toga, cilj ove nove strategije je stvaranje uslova da se Rusija primora da razmotri moguće mirovne pregovore krajem 2024. ili početkom 2025. godine.

U SAD smatraju da je trenutna situacija takva da nijedna strana ne može da pobedi, ali sada je glavni zadatak ne dovesti Ukrajinu u situaciju da može da izgubi. Upravo zato poruka koja je Kijevu poslata iz Berlina pre nedelju-dve dobija dodatni značaj. Podsetimo, tada su Nemci rekli da će „uvek biti na strani Ukrajine i pomoći joj koliko joj je potrebno da se odupre ruskoj agresiji”. Dakle, iako su i Vašington i Berlin pre izvesnog vremena odbacili novinske spekulacije da „pritišću Kijev“ da se „zakopa“, spreči ruske upade i razmotri mogućnost mirovnih pregovora čak i po cenu odustajanja od nekih delova svoje teritorije, izgleda ta opcija i plan, bar za 2024.

„Odustajanje od teritorije“ – a reč je o 20 odsto – je stavka na koju Kijev ne pristaje i koja je u svemu tome najzahtevnija jer se može protumačiti kao „Putinova pobeda“. Naime, ako mu Zapad popusti, on onda može da traži teritorijalne ustupke, na primer, od Gruzije, Moldavije ili baltičkih država, kojima Kremlj s vremena na vreme preti.

Podsetimo se nedavnog govora Sergeja Lavrova u Skoplju prema Moldaviji ili Putinovog prema Letoniji i najava Medvedeva o aneksiji Južne Osetije i Abhazije.

Predstavnici Ukrajine, međutim, kako piše NIT, i dalje žele da krenu u ofanzivu na proleće 2024. bilo kopnenim, bilo uz pomoć dalekometnih udara, pa čak i u napadima na vojnu i komunikacionu infrastrukturu na teritoriji. Rusije, kao što su raketiranje železničkih čvorova, mostova, skladišta i fabrika naoružanja, a posebno u napadima na ciljeve na moru jer je jedan od retkih uspeha kontraofanzive bilo desetkovanje ruske Crnomorske flote. Rusi su izgubili mnogo brodova, a deo brodova su morali da prebace iz Sevastopolja, kao glavne luke, u Feodosiju, u rusku luku Novorosijsk i u baze u gruzijskoj odmetničkoj paradržavnoj Abhaziji. Ukrajinci traže načine da Rusiju izbace iz ravnoteže napadima na fabrike i skladišta oružja i železnice municije, kao i simboličnim pobedama, navodi Njujork tajms.

Ukrajinska strana tu strategiju zasniva na uspešnim udarima duboko u region Krima. Reč je o veoma „hrabrom planu”, kažu i u Kijevu i u Vašingtonu, a detalji o njemu biće „razrađeni” tokom vojnih vežbi u januaru 2024. na poligonima u blizini nemačkog grada Visbadena. Zbog ove nove strategije, Amerikanci su dodelili generalu Antoniju Agutu mlađem da koordinira taj plan. U svakom slučaju, Bela kuća uverava Zelenskog, dajući mu garancije da nikada neće ostaviti Ukrajinu na cedilu, a podsetimo da je i ministarka finansija Dženet Jelen upozorila da bi „SAD mogle da budu odgovorne za ratni poraz Ukrajine ako Kongres odbije da potvrdi pomoć u Kijev“. S obzirom na to da je sledeća godina izborna u SAD, svi strahuju, posebno u Kijevu, da bi Ukrajina mogla da postane „žrtva kampanje“.

Moskovski Komersant, koji je u pisanju NIT-a „primetio” slabost Zapada, koji, kako kažu, polako priprema Zelenskog da smanji pomoć, u svom komentaru navodi da Ukrajina „postaje glavni Bajdenov predizborni problem” i da ne želi da bude „talac te teme“. A neki američki analitičari smatraju da Bela kuća radi na strategiji da Bajden postigne međunarodni uspeh sa nekom vrstom pozitivnog rešenja ukrajinskog pitanja, koje bi ga nagradilo na izborima. Ali možda je ova nova strategija i taktika preduzeta kako bi se ponovo „uzdrmala Evropa i SAD“ i izazvala bojazan od moguće Putinove pobede, što bi bio veći problem od iscrpljujućeg rata i pomoći Ukrajini, koja tako postaje nova veka Antemurale Christianitatis ili Antemurale Putinitatis.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI