MOŽE LI ZELENSKI OVO DA PODNESE? Ukrajina je za nedelju dana ostala bez američke i evropske pomoći

Poseta predsednika Zelenskog Vašingtonu početkom nedelje završena je kako se i očekivalo, toplom dobrodošlicom u Beloj kući i veoma hladnim prijemom u Kongresu. Čak je i predsednik Bajden svojevremeno istisnuo poslednje dolare iz fondova pomoći Ukrajini da objavi paket vredan 200 miliona. Paket sadrži samo municiju (uglavnom rakete za protivvazdušne sisteme), bez ijednog oružja.

Jasno je da Ukrajina neće biti oslobođena tokom mandata Zelenskog

Zelenskom je, kao i prošli put, poseta Kongresu bila mnogo neprijatnija. Predsedavajući Predstavničkog doma (u kome republikanci imaju većinu) Majk Džonson primio ga je u privatnu posetu, što znači da mediji nisu imali pristup.

Džonson je posle sastanka samo kratko izjavio da republikanci nisu promenili stav o Ukrajini i da neće odobriti novu pomoć dok predsednik Bajden ne promeni svoju imigracionu politiku. A i kada se odluče za obnovu pomoći, ona više neće biti tako obilna. Republikanci naglašavaju da je Ukrajina za manje od dve godine dobila više od 111 milijardi dolara američke pomoći i da su rezultati veoma upitni.

Pored pitanja nastavka pomoći, za Zelenskog je veoma problematičan i zahtev republikanaca da im se predoči jasan plan kako da okončaju rat. On je do sada uvek tvrdio da će se rat završiti onog trenutka kada ukrajinska vojska oslobodi sve okupirane teritorije. Sada je jasno da od toga neće biti ništa, bar ne tokom njegovog mandata.

Ukrajina je Amerikancima postala mnogo manje važna

Republikanci nemaju apsolutno nikakvog razloga da pomažu Ukrajini. Ankete pokazuju da Tramp ima ogromnu prednost u odnosu na Bajdena (47 prema 43 odsto) i da su najvažnija pitanja za Amerikance ekonomija, inflacija, kriminal, bezbednost granica (imigracija), prava na abortus i rat u Izraelu (Gaza), koji je još manje povoljan za Kijev.

Pitanje Ukrajine više ne pominju ni glasači demokrata. Kako se približavaju predsednički i parlamentarni izbori u novembru sledeće godine, domaća politika će samo dobijati na značaju, na račun inostrane.
Suočen sa nepopustljivošću republikanaca, predsednik Bajden je najavio mogućnost kompromisa o imigracionoj politici pod uslovom da se pomoć Ukrajini vrati. Republikanci, naravno, ne žure. Oni će prvo otići na odmor, a zatim nastaviti sa razgovorima u januaru.

EU je planirala 50 milijardi evra pomoći Ukrajini, ali...

Međutim, iz Vašingtona ne stižu samo loše vesti za Ukrajinu. Kongres je odobrio novi vojni budžet za fiskalnu 2024. u vrednosti od 874,2 milijarde dolara. Nakon što ga je Senat odobrio, Predstavnički dom je takođe velikom većinom (310 prema 118) glasao za Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu FG24.

Dobra vest za Ukrajinu je nastavak programa započetog prošle godine. što omogućava Pentagonu da isporučuje municiju iz vojnih rezervi. Jedina razlika je što su ovog puta u program dodani Izrael i Tajvan.

Naravno, za Kijev, koji se koristi za pakete pomoći vredne milijarde dolara, to je premalo. Dok se Bajden i republikanci dogovore, značajan deo pomoći bi morao da dođe od Evropske unije. Čak 50 milijardi evra za finansiranje države, plus 20 milijardi evra vojne pomoći. Tome treba dodati i vojnu pomoć koju članice EU šalju samostalno.

Orbanov trik

Da bi to omogućila, Evropska komisija je Mađarskoj odmrznula deset milijardi evra kohezionih fondova. Mnogi su ovaj potez predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen smatrali najvećim mitom u istoriji EU. Uprkos tome, premijer Orban je do kraja ostao pri stavu da neće glasati za početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom niti za odobravanje finansijske pomoći.

Kako ne bi prekršio obećanje, odlučio je da prošeta dok se glasalo o početku pristupnih pregovora. Tako je odluka o pokretanju procesa pristupanja Ukrajine doneta jednoglasno, doduše bez njega. A, onda je blokirao 50 milijardi evra pomoći Ukrajini. Orban je odlučio da odloži jer se nada da će početkom 2024. godine, kada se ponovo sastane Evropski savet, aktuelnog holandskog premijera Marka Ruta naslediti desničar Gert Vilders, koji je u predizbornoj kampanji najavio da će obustaviti pomoć u Ukrajinu.

Sa Vildersom za stolom, Orban će biti u mnogo boljoj poziciji, a možda im se pridruži i slovački premijer Robert Fico, koji je na ovom sastanku bio „konstruktivan“, odnosno stao na stranu većine. Povrh toga, Orban bi mogao da izvuče još deset milijardi od Fon der Lajen.

Iako se u prvi mah čini da je 50 i 20 milijardi evra veliki novac, nije tako. U stvari, bilo bi, ali samo ako bi Ukrajina dobila sve odjednom. Međutim, to je novac za period do 2027. godine. Povrh toga, 33 milijarde su u kreditima (navodno veoma povoljnim), a samo 17 milijardi kao finansijska pomoć.

Evropska vojna industrija nema kapacitet da isporuči Ukrajini naoružanja i municije u vrednosti od 20 milijardi evra, pa će i ona biti vraćena, čak i ako deo tog novca završi u američkim kompanijama koje već imaju obezbeđene ugovore i pokrenule proizvodnju za ukrajinske potrebe , jer zbog zastoja u Kongresu Bela kuća ne može da plati isporuke.

Zelenski će morati da se suoči sa realnošću

Nova realnost, u kojoj su presušili američki i evropski izvori finansiranja, nateraće Zelenskog da se suoči sa realnošću. Bez zapadnih milijardi, Ukrajina se suočava sa veoma teškom 2024. godinom. A onda dolaze američki izbori koji bi, kako sada stvari stoje, Trampa mogli da vrate u Belu kuću. On, s druge strane, ima veoma dobre razloge da se obračuna sa Zelenskim.

Tramp je još 2019. i 2020. tražio od Zelenskog da nastavi istragu protiv kompanije "Burisma Holding", koja bi dovela do Hantera Bajdena, sina predsednika Bajdena. Kada je postalo očigledno da će Tramp izgubiti izbore, Zelenski je odbio da sarađuje, a Tramp niti zaboravlja niti prašta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI