"KASTRIRAO BI UKRAJINU" Dokument iz 2022. otkriva uslove pod kojima bi Putin pristao na pregovore

Nacrt predloga mirovnog sporazuma, o kome piše VSJ, nastao je šest nedelja nakon početka ruske invazije krajem februara prošle godine, a sačinili su ga i ukrajinski i ruski pregovarači. Na kraju je taj pokušaj diplomatije propao.

Prema nacrtu, Ukrajina bi bila „kastrirana“ zemlja, prepuštena na milost i nemilost vojsci susedne zemlje, navodi se u analizi VSJ. Dokument od 17 stranica video je američki medij, i iako je prijavljen "grubo", nikada nije objavljen u celosti. Iza takvog aranžmana, po mišljenju analitičara, i danas manje-više stoji Rusija. Ukrajina bi tako bila trajno neutralna država, bez mogućnosti učešća u vojnim savezima, što je nastavak dosadašnje politike i izuzetno važno za Moskvu. Ne bi smelo da obnovi svoje vojne kapacitete uz pomoć zapadnih saveznika, a jedan od glavnih uslova bila je predaja Krima Rusiji.

Ukrajina danas čvrsto stoji pri odluci da neće biti kraja rata dok se Rusija potpuno ne povuče sa ukrajinske teritorije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski to ponavlja iako je Ukrajina danas u izuzetno teškom položaju i bez oružja, a ruske snage su u napadu.

Dokument, podseća VSJ, služi kao dobar primer šta bi Rusija tražila ako bi počeli novi pregovori između Kijeva i Moskve. Prema njegovim rečima, Ukrajina bi mogla da uđe u EU, ali ne i u NATO. Strano oružje ne bi bilo dozvoljeno na teritoriji Ukrajine. Ukrajinska vojska bi bila ograničena u broju i naoružanju. Krim ne bi bio neutralan. Ruski jezik bi morao biti ravnopravan ukrajinskom u slučaju državnih organa i sudova. U dokumentu nije bilo reči o statusu istočnih ukrajinskih regiona koje je Rusija okupirala još 2014. godine. Putin i Zelenski je trebalo da razgovaraju o tome na sastanku uživo.

Mirovni sporazum je trebalo da garantuju strane sile, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Kinu, Francusku i Rusiju. Ove zemlje bi imale zadatak da brane neutralnost Ukrajine u slučaju kršenja sporazuma. Sporazum pokazuje da je Putin bio spreman za plan B jer je plan A propao: osvajanje Kijeva i stavljanje Ukrajine pod rusku kontrolu.

Nakon Putinovog pominjanja pregovora, javio se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i ponudio da bude domaćin pregovora. Međutim, komentatori se slažu da je to malo verovatno u doglednoj budućnosti, iako nijedna strana nema izglede za vojnu pobedu.

Iako nije u najboljem stanju, dve godine od početka ruske agresije Ukrajina se očvrsnula po pitanju kompromisa sa Rusijom. Javnost i rukovodstvo odbacuju mogućnost da Rusiji daju svoju teritoriju i pristanu da zauvek ostanu u njenoj senci.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI