MEDVEDI U BORELOVOJ BAŠTI Šta ako Ukrajina padne? Zapadu se ne piše dobro
Evropa je bašta, rekao je Žosep Borel za uniju država na starom kontinentu. Ali sada toj bašti preti invazija ruskih medveda. Ili se barem toga plaše na Zapadu. Pitanje svih pitanja za Brisel i Vašington je - šta ako Ukrajina padne? Skuplja dara nego mera, ispada. Zato i ne čude tolika ulaganja u Ukrajinu. Ali, rezerve se tope, volja za podršku Kijevu nestaje. Možda ipak medvedi uđu u Borelovu baštu...
Ako ruska vojska zauzme celu teritoriju Ukrajine odigraće se čitav niz okolnosti na koje Zapad nije spreman.
Sa ruskim trupama na njihovim granicama, mnoge centralnoevropske zemlje moraće da podignu potrošnju za vojna izdavanja za tri do četiri puta. Umesto 0,5 posto budžeta, koliko daju za podršku Ukrajini, moraće da plaćaju pet do 10 procenata, ili više, da bi ojačali svoje armije.
Cilj NATO-a da se potrošnja država članica poveća na dva procenta BDP-a će takođe morati da se drastično uveća. Zapad smatra da Evropa više ne bi bila bezbedna, a to će koštati više stotina milijardi dolara - možda i više.
Usledio bi i nova migrantska kriza. Oko 25 miliona ukrajinskih izbeglica došlo bi u Evropu, što bi uzrokovalo dodatan pritisak na ekonomije tih zemalja.
U Ukrajini bi se u međuvremenu nastavio brutalan gerilski rat, koji bi Zapad ponovo morao da finansira. To bi takođe koštalo milijarde dolara.
Zapad strahuje i da bi Moldavija bila sledeća meta Rusije, što bi dovelo i do nove migrantske krize. Da bi se s time nosila, Rumunija bi morala da dobije milijarde dolara pomoći Zapada, a Vašington i Brisel bi morali da se dodatno angažuju da Bukurešt na pređe na stranu Moskve, što je i većinska volja naroda.
Pogranične regije Poljske, Slovačke i Rumunije postale bi važni logistički centri za ukrajinske pobunjenike. Međutim, to bi dovelo i do brojnih problema, s obzirom da bi hiljade gerilaca na njihovim teritorijama remetilo ne samo javni red, već i bezbednost, dovelo bi do povećanja organizovanog kriminala, krijumčarenja... Regije koje se graniče sa ratom zahvaćenim teritorijama su obično i same vrlo nestabilne.
A za to vreme, na drugom kraju sveta, otvorilo bi se i pitanje Tajvana, u koje bi Zapad takođe morao da upumpa stotine milijardi dolara kako bi odvratilo Kinu od potenzijalnog napada.
Sve to moraće da finansiraju američki građani, preko poreza koje plaćaju.
Upravo zbog toga je bivši predsednik SAD Donald Tramp insistirao da NATO članica povećaju vojna ulaganja, a danas preti i napuštanjem tog saveza ukoliko dobije drugi mandat.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)