F-16
Foto: Shutterstock/Shutterstock

Prvi borbeni avioni F-16 trebali bi da stignu u Ukrajinu iz država članica NATO, posle višemesečnih, predugih priprema i obuke pilota.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su oni od suštinskog značaja da pomognu Ukrajincima da se suprotstave ruskoj dominaciji u vazduhu i “odblokiraju nebo”.

U međuvremenu, i ruske snage se pripremaju za dolazak ukrajinskih F-16 aviona. Gađali su niz ukrajinskih vojnih aerodroma i raste zabrinutost da će ovi dugoočekivani avioni biti napadnuti i uništeni ubrzo nakon što stignu, piše BBC.

Napadi na aerodrome

Samo su u julu napadnuta najmanje tri aerodroma: Mirgorod i Krivi Rog u centralnoj Ukrajini i jedan na jugu Odeske oblasti.

Moskva tvrdi da je uništila pet ukrajinskih borbenih aviona “Su-27” i jedan “MiG-29”, zajedno sa radarom i dragocenim PVO sistemom “patriot”. Vlasti u Kijevu uglavnom ćute, a njihovo vazduhoplovstvo je odbilo da komentariše na zahtev BBC-a, tvrdeći na društvenim mrežama da su uništeni avioni i PVO sistem zapravo bili mamci koji su Rusiju koštali nekoliko skupih raketa “iskander”.

Mamci ili ne, saveznici Ukrajine - kao i mnogi Ukrajinci - strahuju da možda nema dovoljno zaštite za F-16 koji se proizvode u SAD.

F-16 zahteva glatku, čistu pistu

Do sada su se ukrajinske vazduhoplovne snage u velikoj meri oslanjale na “raspršene operacije” kako bi obezbedile da njeni ratni avioni ne budu pogođeni na zemlji, prema profesoru Džastinu Bronku, višem naučnom saradniku za vazdušnu snagu i tehnologiju instituta RUSI.

Kako je objasnio, avioni i oprema se redovno pomeraju unutar ili između baza, tako da “ako Rusija pokrene vazdušni napad, verovatno će pogoditi samo prazne piste ili travu“.

 

 

Ali, kako piše BBC, to će možda morati da se promeni ako Ukrajina želi da zaštiti svoju vrednu flotu zapadnih aviona od ruskih projektila.

Avioni F-16 zahtevaju glatku pistu bez kamenčića i drugog sitnijeg otpada ako ne žele da rizikuju kvar motora. A svaki pokušaj da se poboljša infrastruktura na postojećim bazama postaće vidljiv ruskim očima, “bilo da se radi o orbitalnim (satelitskim) ili ljudskim obaveštajnim izvorima”, kaže Bronk.

Ruski špijunski dronovi

Rusija se donedavno oslanjala na nadzorne ili satelitske snimke kako bi špijunirala ukrajinske vazdušne baze, tako da nikada nije znala sa sigurnošću da li su njeni projektili pogodili svoje mete. Sada ima špijunske dronove poput “zale”, “superkama” i “orlana” koji mogu da šalju slike u realnom vremenu iz dubine ukrajinske teritorije, izbegavajući elektronske sisteme za detekciju i ometanje Kijeva.

Komandant ukrajinske jedinice za bespilotne letelice Oleksandr Karpjuk rekao je da se dronovi sada mogu unapred programirati da lete na velike udaljenosti u radio tišini.

Kako piše BBC, deluje da video snimak ruskog Ministarstva odbrane koji prikazuje napad na vazdušnu bazu Mirgorod ranije ovog meseca prikazuje trenutak kad su “iskanderi” pogodili područje u kojem je bilo parkirano nekoliko aviona.

"Transfer već u toku"

Nema naznaka da su avioni F-16 već stigli u Ukrajinu, iako stručnjak za avijaciju iz Kijeva Anatolij Hrapčinski sugeriše da ruske snage “ispituju” ukrajinske aerodrome jer veruju da bi to mogao da bude slučaj.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je tek ovog meseca rekao da je transfer F-16 iz Danske i Holandije već u toku.

NATO zemlje su obećale oko 65 aviona F-16, navodi BBC. Jednom kad se nađu na mestu, otprilike će udvostručiti broj borbenih aviona koji su trenutno na raspolaganju Ukrajini, sve MiG-29 i Su-27 iz sovjetske ere.

Ključne odbrambene misije

Za Zelenskog, oni ne mogu da stignu dovoljno brzo, nakon 18 meseci čekanja. On se prvobitno otvorio za dvostruko više od obećanih 65, kolika je potreba za borbenim avionima za izvođenje ključnih tipova misija, poput suzbijanja neprijateljske PVO, operacija zabrane saobraćaja i defanzivnih mera zaštite ukrajinske teritorije od ruskih aviona i projektila.

Kako piše BBC, ove odbrambene misije su trenutno možda najvažnije. Ukrajina je ove godina bila pod ogromnom pretnjom od ruskih kliznih bombi, suštinski nenavođenih bombi opremljenih krilcima i modulima za navođenje za precizne napade. Rusija proizvodi ove dodatne komplete i njene nadograđene bombe izazivaju pustoš na linijama fronta.

Samo je u martu izbačeno oko 3.000 tih bombi, uglavnom iz lovaca-bombardera Su-34.

Ako Ukrajina može da zaštiti svoje F-16 na zemlji, oni bi mogli da odigraju važnu ulogu u potiskivanju ruskih aviona do tačke na kojoj klizne bombe više ne mogu da gađaju ukrajinske kopnene snage, navodi BBC.

Naoružanje - "autonomne" rakete

Avioni F-16 bi radili zajedno sa ograničenim brojem zapadnih raketnih sistema zemlja-vazduh, poput “patriota” i NASAMS-a koji su već na tlu.

Borbeni avioni biće naoružani raketama vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM, koje mogu da postanu “autonomne” i da se samonavode do cilja nakon određene udaljenosti od lansiranja.

Ukrajinski avioni iz sovjetske ere trenutno koriste rakete koje zahtevaju stalno “zaključavanje” mete, ruskog aviona, tokom faze ciljanja i lansiranja. To stavlja ukrajinske avione u veću opasnost, jer ne mogu da ispale projektil i potom odu – što F-16 može da uradi.

Da li će F-16 moći da zaštiti ukrajinske gradove?

Ipak, ne veruju svi da će avioni F-16 moći da zaštite ukrajinske gradove na liniji fronta.

Ako avioni lete visoko, biće ranjivi na ruske PVO sisteme, upozorava Bronk. Ako lete nisko, moraće da uđu dublje u rusku teritoriju da bi svojim projektilima omogućili dovoljan domet. A to nosi još veće rizike.

Ali, Hrapčinski tvrdi da će F-16 samo poboljšati ukrajinsku PVO, zbog svoje sposobnosti da presreće krstareće projektile, dok baterije “patriota” obaraju balističke rakete. Svaka vazdušna baza će imati posade u smenama koje će poleteti u slučaju vazdušne pretnje. Ali problem je što se Ukrajina suočava sa velikim nedostatkom “patriota” i njihovih projektila. Zelenski kaže da je Ukrajini potrebno najmanje 25 sistema “patriot” da zaštite svoje nebo, a da ima svega nekoliko.

Kako zaključuje BBC, avioni F-16 neće nužno preokrenuti tok rata, ali će imati značajan uticaj u napadima na zemlji i u vazduhu.

Pitanje je samo da li će ih biti dovoljno - i da li se mogu zaštititi na terenu.

(BBC)

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading