"ZELENSKI JE POPUSTIO" Italijani prvi otkrili detalje, Nemcima laknulo, ali Rusija ima spreman odgovor

Dugo očekivani i izuzetno važan samit lidera NATO-a u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj odložen je jer je predsednik SAD Džo Bajden morao da ostane kod kuće zbog pretnje uragana Milton.

Kako piše italijanski list Korijere dela sera, povećani spoljnopolitički angažman Zelenskog odražava njegovo uverenje da je sada vreme da se traže rešenja koja Ukrajinu neće baciti na kolena i izložiti je novom napadu u budućnosti.

"U oktobru, novembru i decembru imamo pravu priliku da poguramo situaciju ka miru i trajnoj stabilnosti", napisao je ukrajinski predsednik na X. "Situacija na terenu stvara priliku za odlučnu akciju da se rat okonča najkasnije do 2025. godine", dodao je on.

Ove reči Zelenskog, primećuje italijanski list, moraju se pažljivo tumačiti. Zelenski, kako je navedeno, dobro zna da je septembar bio mesec najvećih teritorijalnih gubitaka Ukrajine od prve polovine 2022. godine, odnosno početka rata. Moskva je u septembru osvojila najmanje 468 kvadratnih kilometara, što je, prema procenama, platila gubicima od oko hiljadu ljudi dnevno, neki poginuli, neki ranjeni.

Korijere: Zelenski bi pristao na prekid vatre duž linije fronta

U ovoj fazi rata, ukrajinske snage su brojčano nadjačane u ljudstvu i opremi na celom ratištu u Donbasu. S druge strane, upad u rusku Kursku oblast početkom avgusta ima neke paradoksalne posledice – neki od ciljeva operacije bili su da demonstrira sposobnost Kijeva da preuzme inicijativu na terenu svojim zapadnim saveznicima, da podigne moral ukrajinskog naroda i vojnih snaga, i da podstakne partnere da isporuče više oružja i sredstava.

Međutim, sada se značajan broj elitnih ukrajinskih trupa našao u izvesnoj meri "zarobljenim" na ruskoj teritoriji i ne može da pritekne u pomoć drugovima duž linije kontakta u Donbasu. U Kijevu smatraju da bi odlazak iz Kurska bio još skuplji u smislu ukrajinskih života nego ostanak tamo, jer se strahuje da bi ruske snage napale ukrajinske trupe koje se kreću sa ruske teritorije u prekogranični ukrajinski region Sumi.

Prema Korijere dela sera, plan koji Zelenski predlaže Evropljanima ima svoju logiku, diktiranu pritiscima rata. Sa vojne tačke gledišta, ukrajinsko rukovodstvo čeka jesenje kiše da spreči dalje rusko napredovanje do decembra, a za tri meseca Kijev očekuje još hiljade projektila. Ali Zelenski sada želi da ubedi Evropljane na političkom nivou. On zna da nikada neće moći zvanično da se odrekne okupiranih teritorija jer bi to bilo previše nepopularno za bilo kog ukrajinskog političara.

Međutim, kako navodi italijanski list, ukrajinski predsednik bi bio spreman za prekid vatre duž sadašnje linije fronta – ali bez priznavanja nove zvanične granice – u zamenu za neke zapadne obaveze i garancije. Pre svega, bezbednosna garancija Sjedinjenih Država, po uzoru na onu koju su Amerikanci dali Japanu, Južnoj Koreji i Filipinima. U Rimu, Parizu i Berlinu, s druge strane, Zelenski bi želeo da čuje uveravanja o brzom ulasku u Evropsku uniju, što bi Ukrajini dalo perspektivu napretka.

Ali sve to neće biti lako postići jer, kako ističe Korijere dela sera, Vladimiru Putinu nisu dovoljne teritorije koje je već zauzeo.

Citirajući italijanski list, nemački Bild postavlja pitanje da li se Zelenski zapravo suočava sa brutalnim kompromisom sa liderom Kremlja, navodeći kao senzacionalnu vest tvrdnje Korijere dela sera da je Zelenski spreman za prekid vatre duž trenutne linije fronta.

"Sporazum ne bi promenio ništa što se tiče interesa Kremlja"

Međutim, odmah se navodi i da je Kijev odmah tako nešto demantovao – kako piše Bild, savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak napisao je na X, između ostalog, da takav koncept ne postoji. Prema njegovim rečima, koje odražavaju početnu i nepromenljivu poziciju Zelenskog, dok Rusija ne izgubi rat, ne može biti efektivnih bezbednosnih garancija. Međutim, prema pisanju Volstrit džurnala, kako prenosi Bild, visoki zvaničnici SAD i EU smatraju da plan ukrajinskog predsednika ne pokazuje jasan put ka pobedi Ukrajine. Umesto toga, glavni cilj je ukidanje ograničenja na upotrebu zapadnih raketa dugog dometa.

Zemlja je trenutno pod ogromnim pritiskom Moskve, a Rusi potiskuju ukrajinske snage na delu linije fronta. S druge strane, Ukrajina trenutno ne može da povrati sopstvenu teritoriju – Kijevu nedostaje oružje i vojnici. Roman Kostenko, sekretar ukrajinskog komiteta za odbranu, čak je upozorio da vojska uskoro neće moći da nadoknadi svoje gubitke.

Prema VSJ, Kijevu je takođe jasno stavljeno do znanja da će potpuna pobeda Ukrajine protiv Rusije koštati stotine milijardi dolara, nešto što ni Vašington ni Evropa ne mogu sebi da priušte, ističe Bild. Istovremeno, visoki američki zvaničnici govore o daljoj podršci, ali ne više o tome da bi Ukrajina mogla da povrati sve svoje teritorije, od čega Zelenski ne odstupa. Takođe, menja se i raspoloženje Ukrajinaca, od kojih je, prema istraživanju Kijevskog instituta za sociologiju, oko 33 odsto spremno da ustupi teritoriju radi mira.

Međutim, Sergej Sumleni, direktor berlinskog istraživačkog centra European Resilience Initiative Center, upozorio je za Bild da Rusija ima objektivan interes da uništi Ukrajinu kao državu. "Čak ni sporazum to neće promeniti. Da bi se rat zaista zamrznuo, u Ukrajini mora da se izgradi ogroman vojni potencijal kao sredstvo odvraćanja", zaključio je Sumleni.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI