U susret 61. Dragačevskom saboru trube u Guči

Majstor trube Dejan Lazarević: Guča je velika energija koju moraš da doživiš

Velika imena tradicionalnog srpskog zvuka i desetine trubačkih orkestara i ove godine će privući veliki broj domaćih i stranih posetilaca, koji će od 05. do 09. avgusta uživati u najvećem spektaklu ovog tipa u regionu i šire. O Guči, nagradama, ali i energiji koja je karakteristična za ovu varošicu tokom trajanja festivala razgovarali smo sa Dejanom Lazarevićem, koji će nastupiti u subotu, 06. avgusta na Glavnoj pozornici na stadionu

Da li se sećate svojih prvih tonova na trubi? Kako su oni izgledali?

Pa, nije bilo toliko strašno (osmeh).. Šalim se. Prve sam tonove lako savladao, ali to je bio samo mamac na koji sam se upecao… Tek nakon toga kreću ’’muke’’ sa tonovima. Prvi su tonovi najlakši, kasnije shvatiš da sve što više znaš i saznaješ, u stvari, ništa ne znaš…

Da li ste već u ranom detinjstvu znali da ćete se baviti muzikom, trubom konkretno?

Ne, ni na kraj pameti, ni u najdubljem kutku moje sfere interesovanja. Sve je bilo kao opcija, ali muzika ne… Čak sam u ranoj fazi spoznavanja mogućih delatnosti i zanimanja kojima bih se mogao baviti, izjavio da ću kada porastem biti sveštenik… No, kasnije je sve palo u vodu.

Ko vam je bio uzor, da li ste intimno imali svog muzičkog idola?

Nekako ne, nikada nisam bio određen prema jednom muzičaru, bar kada je trubačka muzika u pitanju… Jedino ako se računa to što sam u nekom momentu svog odrastanja želeo da budem Bajaga… posle nego što sam želeo da postanem sveštenik. Ne, šalu na stranu, zaista nikad nisam bio skoncentrisan samo na jedno, od svih sam želeo da pokupim po nešto.

KC Guča

Duvački Orkestar Dejana Lazarevića je osnovan 2002. godine, a prvo priznanje stiglo je na Saboru trubača u Guči godinu dana od osnivanja, 2003.godine, Neki bi rekli prerano, ali iza svega toga stoji veliki trud i rad?

Papirološki gledano jeste tako, godinu nakon osnivanja, ali godinama unazad se spremalo za tako nešto. Uvek sam imao jasan i jedan cilj. Pobeda na takmičenju u Guči. To je za mene bilo nešto toliko veliko, nedostižno… Naravno, samom pobedom i dobijanjem priznanja bila je velika obaveza na meni da se to opravda i razuvere svi da nije prerano i slučajno.

Od tada, na Saboru ste učestvovali mnogo puta i osvojili brojne nagrade. Koja Vam je prva asocijacija na takmičenje u Guči, a koju asocijaciju, sećanja i emocije vezujete za sam nastup i publiku?

Asocijacije na samo takmičenje i nisu prijatne (osmeh)… Poslednji dan sabora, umor, trema, osećaj odgovornosti, naravno na sve to, plus 35 stepeni, a vi u narodnoj nošnji i vunenim čarapama i jeleku koji ni malo nije tanak… Posle nastupa osluškuješ komentare, ko je favorit, ima li te u celoj priči… Sve dođe na svoje kada dođe proglašenje i čuješ svoje ime. Sve muke koje su te pritiskale nestanu, sav umor prođe… Kreneš ponovo, kao da si

tek počeo. Sama Guča i publika u njoj je velika energija koju moraš da doživiš. Bar je tako bilo ranije. Sada, sve se menja pa i sam sabor, ali to je tema za neke druge razgovore i pitanja.

I ove godine ljubitelji trube Vas mogu videti u Guči. Šta im možete za taj nastup obećati?

Kao i svih prethodnih godina, dobar provod i kvalitetnu trubačku svirku. Tamo se atmosfera nameće sama, nemaš potrebe da razmišljaš sa čim bi mogao da pokreneš publiku, sve je jako spontano.

Kakvi su Vaši planovi nakon Guče?

Biću kratak – ODMOR! Šalim se, uvek nakon Guče smo na kolektivnom odmoru, treba nam, budemo bukvalno samleveni. Nakon toga se vraćamo svirkama i sezoni koja je uveliko popunjena.

KC Guča

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI