BOG MI JE UZEO MAJČINSTVO, A DAO GLAS SLAVUJA Lepa Lukić za Alo! o karijeri, kolegama i neprežaljenim tugama

U devetoj deceniji života i posle 58 godina na muzičkoj sceni, Lepa je s nama razgovarala o predstojećim koncertima, planovima, kolegama i detinjstvu, ali i teškim životnim nedaćama.

- Imaću 27. septembra koncert u Kombank dvorani, bivšem Domu sindikata za stariju publiku, sa početkom u 20 časova. To što sam i dalje tražena i zakazujem koncerte u osamdeset i trećoj godini nikoga ne treba da čudi jer mene scena podmlađuje. Biće to lepo veče, a imaću i goste koje neću otkrivati. Radi se o pevačima koje poštujem i koji mogu da stanu rame uz rame sa mnom, a i ja sa njima. Nedostaje mi beogradska publika s obzirom na toda sam poslednji put imala koncert pre više od šest godina. Najavila bih i koncert u Nišu koji je 12. septembra na tvrđavi kom se takođe neizmerno radujem jer znam koliko me narod na jugu voli. Karte će koštati svega 500 dinara, što je simbolično da se pokriju troškovi koncerta - rekla je na samom početku Lepa, koja ističe da se uvek seća svog porekla.

- Nikada se nisam stidela toga što sam dete iz sirotinjske porodice. Drugi ne vole da pričaju o tome, ali ja od svog detinjstva ne bežim. Izgubila sam oca kada sam imala dve i po godine, a moj brat sedam. Majka je radila sve da nas prehrani, delila je krišku hleba na dva dela, i da nje nije bilo ne znam kako bismo preživeli. Sve što sam stekla kasnije, stekla sam naučena da se borim. Gde god je bilo naroda, molila sam da me puste da pevam, samo da me čuju. Kada bi me čuli, želeli su da nikada ne siđem sa bine. Drago mi je da je majka bila živa toliko dugo da vidi moj uspeh. I dalje mi je teško što sam je izgubila - sa knedlom u grlu govori pevačica, koja ističe da je njena najveća bol to što nije uspela da se ostvari kao majka.

- Narod dobro zna da je moja najveća bol to što nemam dece, ali verujem da imam ovakvu karijeru da bih na neki način to nadomestila. Ne volim da pričam o tome i da zvučim kao papagaj. Moje pesme su moja deca i kroz njih živim. Kada me uhvati seta, zahvalim bogu na glasu, pesmama i karijeri koja traje. Samo bi đavo tražio više od toga što imam. Ne smatram da sam najlepša žena na svetu, ali svojevremeno sam bila centar sveta mnogim muškarcima. Ludeli su za mnom, hteli da se ubijaju, da seku vene. Stariji, mlađi, ma svega je bilo. Lepo je imati lepotu kada se baviš javnim poslom, ali u to vreme je bilo važnije imati glas. Ja sam, eto, dobila oba - poručila je Lukićeva.

Ne želim da ponižavam mlađe pevače

- Nikada nisam mogla da budem u žiriju i da nekim svojim stavom uništim snove tim mladim ljudima. Nikada mi nije bilo jasno kada žiri komentariše stajlinge i fizički izgled. Postoji mnogo lepši način da se kaže od „ni na šta ne ličiš“. Ja bih lošim pevačima govorila da treba da rade na pevanju, ali ne bih mogla da im lomim krila, da ih vređam i ponižavam, pa samim tim ne bih bila ni zanimljiva gledaocima.

Piše: Olivera Konatar

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI