PODRŠKA PORODICE JE JAKO VAŽNA! Miloš Biković progovorio o rođenom bratu Igumanu, odlasku u Rusiju i ponudama u Americi!

Crveni tepih kojim korača ispred sala u raznim svetskim metropolama za njega je podjednako važan kao pivo sa drugarima iz srednje škole koje će popiti na klupici u parku. Poznat i cenjen kako na našem, tako i na ruskom tržištu gde već godinama radi, ali je zato morao da se odrekne praznika sa porodicom, slavlja, izlazaka i čestih odmora. U januaru ove godine Miloš Biković napunio je 35 godina.

Kada se osvrne iza sebe trebalo bi da je ponosan na ono što je do sada uradio kako na našem, tako i na inostranom tržištu. Iza njega su brojne uloge, život u koferima, ovacije ali i porodica, njegov vetar u leđa iz senke. U biti mu je da voli svetla pozornice, korača svetskim crvenim tepisima, ali kako kaže voli epitet da je naš. Njegov život je skup svega po malo.

- Prošetati se crvenim tepihom svetskih metropola i popiti pivo sa drugarima iz srednje škole na klupici u parku. Tako nekako. Ostati isti. Za mene je u floskuli “svetski a naš” bitnije ovo “naš”. Kao sto kaže sv. Vladika Nikolaj, parafraziram: bićete svetski onoliko koliko budete svoji, kaže na početku glumac sa kojim smo razgovarali pred put u Moskvu.

Foto: Printscreen/instagram

To nas je vratilo na početke njegovog probijanja na to tržište, samo se nametnulo pitanje šta je tada bilo teže savladati jezik i akcenat, nostalgiju ili udaljenost od porodice:

- Sve od navedenog. Ali izgovor je bio najteži zadatak. I danas ga “doterujem” i radim na njemu.

Uprkos snimanjima tamo, njegova karijera u Srbiji nije zapostavljena, kako filmska tako i pozorišna. Ipak, sve ima cenu pa i to.

- Vreme je ta cena. Kako ga trošiš, u šta ga investiraš, to ti određuje život kasnije. Ja moram da radim i stvaram. To mi je u prirodi. Zato ja tu cenu moram da platim. To nije bio izbor, kaže Miloš koji za mnoge praznike nije bio u porodičnom domu, slavlja bliskih prijatelja je morao da propusti, a odmore uskladi sa obavezama.

Majka Marija to razume, u jednoj od retkih izjava koje je dala za medije primetili smo zajedničku nit sa majkom Novaka Đokovića, u rečenici da im sinovi nedostaju ali da su ponosne jer je vredelo.

Foto: Printscreen/instagram

- Podrška porodice je jako važna. Ona je kao vazduh. Ne primećuješ je jer ona prožima sve. Kažu da “Riba ne zna da postoji more”. Tek kad podrške nema osećaš težinu. Pretpostavljam da je, kako kažete, Novakovoj majci teško zbog njegovog odsustva ali ona zna, baš kao i moja da njen sin mora da ide svojim putem koliko god daleko ili strmo ga vodio. I da postoje često delovi puta kada, bez obzira na svu želju njegove porodice da bude uz njega, on ipak mora da ga prođe sam. Uglavnom su to delovi puta koji su unutar u dubinama čoveka.

Na pitanje koliko je njegov brat Mihailo, koji je 16 godina stariji od Miloša i Iguman je u manastiru Jovanje, uticao na njegovo odrastanje i poimanje vere, odgovara sa zadrškom:

- Sigurno je uticao mnogo. Ali trudim se da ne govorim o tome u javnosti mnogo.

Javnost je Bikovića upoznala kroz mnoge role ipak Nebojša Ljutić, Petar Maraš, Tirke i Griša su likovi koji se pamte, za sada. Da li je u životu “pokupio” nešto od likova koje je odigrao, kaže.

Foto: Ataimages

- Put ka ulozi je dvosmerna ulica. U toj ulici sretnete autora, reditelja i ostale saradnike. Oni vas nekada navedu da skrenete. Orijentišu vas. Pomognu ako se zagubite. Ali istovremeno, hodajući tom ulicom putujete i unutar sebe. I ka gledaocu. Tako nekako. Zamršeno je. Ali je jednostavno, kroz šeretski osmeh svestan da je ovo putovanje jasno verovatno jasno samo ljudima iz te branše.

U javnosti o Milošu ima različitih mišljenja, neka od njih smo skupili na gomilu da bismo mu ih pročitali i čuli šta o njima misli: “bio je nadobudni klinac, a što je više rastao, postizao i uspevao sve je prizemniji. počinje da mi se sviđa”, “Miloš je dobar glumac, ali još boji biznismen”, “Sada je pravo vreme da dobije još jednu ulogu od Mihalkova”, “ljudi ga ili vole ili ne, ali nije za ignorisanje”...

Foto: Printscreen/instagram

Saslušao je i razmislio.

- Glumac (umetnik, onaj ko priča priču… pisac, reditelj) i publika - čine celinu. Svojim delima, on publiku navodi da razmisli, da se zapita, da nešto sazna, glumac je tu da nadahne, uteši, nasmeje i ono najvažnije, trgne iz umne lenjosti, pozove na duhovni rast. Ne zato što je glumac (umetnik, pisac, reditelj) neki guru, već zato što je želja za rastom prirodna težnja svakog čoveka ali mi to zaboravljamo. Ovaj svet nas navodi tako. Mišljenje publike je važno ali je položaj glumca u odnosu na publiku kao Orfejev u odnosu na Euridiku. Svojom umetnošću on je vodi u tamu ali ne sme da se osvrće na mišljenja i komentare čak i ako su najlepši i nadobronamerniji. I opet, nije glumac neki sveštenik koji zna put u tami, i on je izgubljen, ali se u tom susretu sa publikom rodi neka iskra koja je neizreciva i neobjašnjiva i ona tada na trenutak obasja tamu svakodnevnice. Razmislite, jedini način da neposredno i u stvaralačkom činu sretnete narod neposredno, to je u kontaktu publike i umetnika. Tu je živo mesto susreta kolektivnog svesnog i nesvesnog. Umetnikovo pa i glumčevo delo i delovanje je izloženo raznim tumačenjima. Ali je definitivno to zajedničko iskustvo koje se ugrađuje u identitet jednog naroda.

Ako je suditi po Instagramu iza njega je jedno lepo i sadržajno leto puno morskih avantura sa devojkom, prijateljima, kolegama. Ipak, došlo je vreme da se vrati pred kamere i na daske.

- Očekuju me premijere filmova “Sluga 2”, “Budi Bog s nama” Slobodana Šijana s kojim sam imao veliku čast da radim, “Izolacija” i “Bauk”.

Foto: Printscreen/instagram

Bilo je lepih, ali i nepristojnih ponuda

Da li je bilo poziva i da li imate ambicije, ali i vremena, da se oprobate u Americi, Engleskoj...

- Bilo je ponuda, i lepih i nepristojnih. Ništa privlačno. Možda će u budućnosti biti projekata i tamo, ali ne jurim za tim.

Printscreen

Prva noć u Rusiji i problemi sa konzervom

Svesni smo da nekom ko dolazi iz male zemlje nije lako da uspe bilo gde u svetu. Vašoj popularnosti u Rusiji svedočili smo na premijeri filma “Izazov”. Kako je izgledao taj put kada odlučite da zakoračite na jedno veliko tržište i ne znate šta vas čeka? Sećate li se tog prvog odlaska u Rusiju, šta vam je prolazilo kroz glavu, čemu ste se nadali?

- Nadao sam se tome da nađem otvarač za konzerve jer je bio posni dan a ja gladan, a konzerva tune zavarena. Otvarao sam je malim ključem od sandučeta za poštu. Tako mi je prošla noć pred prvi veliki kasting kod Nikite Mihalkova.

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI