OTAC I BRAT SU ME PUŠKOM JURILI ZBOG NJEGA Ovako je Zorica Marković govorila o prvom mužu koji je danas preminuo

Danas je javnost potresla vest o smrti Braca Zatatezala, prvog supruga poznate folk pevačice Zorice Marković. Vest je potvrdila i sama pevačica, a pre samo nekoliko godina, u svojoj životnoj ispovesti, Zorica je do detalja opisala ljubav i brak sa Bracom.

Kako je navela, mnogo ju je varao, ali ga ipak nije ostavila zbog druge žene. Nešto drugo je presudilo.

- Htela sam da idem u muzičku školu. Međutim, tata to nije dozvoljavao. Govorio je da tamo idu samo propalice i kurve. Molila sam ga da mi kupi harmoničicu. Nije hteo ni da čuje. Zato sam nekoliko dana štrajkovala glađu, sve dok mi se nije zavrtelo u glavi. Tada sam prestala da ga volim više od mame. Upisala sam srednju hemijsku školu. Na praksi, kad sam videla epruvete i svu onu staklariju, sve sam porazbijala... U blizini je bio restoran Plaža u kom je svake večeri bila muzika. Gledala sam u muzičare i pevačice kao tele u šarena vrata i zamišljala sebe kako držim mikrofon. Neko iz društva je predložio da zapevam. Znala sam Cunetovu pesmu Kafu mi draga ispeci i Lepina Dva putića. Bog te mazo... Prolomi se aplauz... Ne može ni da se opiše kako sam se osećala... Počeh tu pomalo da pevam svako veče. Bila sam ribica, lepa kao lutkica. U orkestru je bio i otac mog starijeg sina i on je počeo da mi se udvara. Jedini prozor u svet muzike i svega ostalog je bio on. Spavala sam sa njim, uzeo mi je nevinost, oženio me - ispričala je Zorica pre par godina i dodala:

- Otac i braća su me jurili puškama da me ubiju, hajka za mnom, kao da su pošli u lov na jelene ili divlje svinje. Izvukla sam se, oprostiše mi, napraviše svadbu... Imala sam 16 godina... On je bio mnogo lep. Pojma nemam da li sam bila zaljubljena u njega ili njegovu harmoniku... Bila sam srećna. Dete se začelo božjom voljom, zar je trebalo da abortiram? Iako mlada, imala sam ne malo, nego mnogo mozga.

Prvi bračni brodolom

- Brak je trajao četiri i po godine.  Moj muž se stalno švalerisao. Šta sam mogla, mislila sam da je to OK, muzičar je, svi muzičari su takvi. Posle mi više nikada u životu nije palo na pamet da budem sa muzičarem, dobro sam znala kakvi su. A kojekakve budale pričaju da je pola estrade prešlo preko mene, da volim muzičare. Moj muž, Dejanov otac, stvarno je bio šmeker, nekako mu je stajalo... Radili smo u Crnoj Gori, u jednom prelepom restoranu. Imala sam mesečnu platu. Od prvih plata sam kupila auto, pezejca. Jedne noći, desi se tuča. Pobiju se Mojkovčani i Bjelopoljci. Moj muž uzme svoju harmoniku, šmugne u kuhinju i zapali cigaru. A ja poletim preko šanka, upadnem u kuhinju, pa nogom šutnem onu harmoniku. Ona pade, raspade se. Rekla sam mu – Računaj da mi od danas nismo zajedno! Kao u filmu, letele su čaše, flaše, pepeljare, na sve strane. Srča do kolena! Jedva sam živa ostala. A on, umesto mene da zaštiti, da me skloni, on pobeže sa harmonikom. Pa jebala te harmonika, spasavaj majku svog deteta! Ja nikada ne bih dograbila mikrofon, a njega ostavila. Šta sam imala, dvadeset godina... Nešto je umrlo u meni, ako se to zvalo ljubav, otkud znam... Eto, nismo se rastali zbog njegovih švaleracija, već zato što me u trenutku nije zaštitio. Samo je puklo u meni - zaključila je Zorica za medije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI