Gordana Šaulić sa suzama u očima prvi put u javnosti progovorila o Šabanovim poslednjim satima!

Kobnog 17. februara, Šaulićeva supruga od jutra je osetila da nešto nije u redu.

- Već u sedam ujutru počela sam da ga zovem da vidim da li je krenuo na aerodrom. Nije se javljao ni on ni Sloba, koji je bio sa njim, Mirsadov broj nisam imala. Onda me je uhvatila panika. Besomučno sam vrtela sve moguće brojeve, na kraju se Sloba javio iz bolnice, ali nije znao da mi kaže gde je Šaban ni šta je sa njim. Agonija je trajala čini mi se satima, dok na kraju prijatelj koji živi u Nemačkoj nije saznao, javio je Ildi, a Ilda je mene zvala. Kad sam videla broj, nisam mogla da dignem slušalicu, nisam mogla da čujem to što ima da mi kaže, slušalicu je podigla žena koja radi kod nas. Njen izraz lica mi je rekao da je moj najgori košmar postao istina - priča Goca boreći se sa suzama.

Gordana za svog životnog saputnika kaže da nikad nije bio svestan svoje veličine.

- Od nesreće pa do dana sahrane sigurno je hiljadu ljudi prošlo kroz kuću, preko 1.300 telegrama smo primili. On je bio izuzetno skroman, pošten čovek, na stranu njegova muzička veličina, govorim o mom suprugu, ocu moje dece, o dedi… Šaban je ljude delio na dobre i zle. Onda je i onim lošima nalazio opravdanje što su loši. Kad je bio dobar prema nekome ko je loš, ja sam ga uvek pitala šta mu to treba, a on je govorio: „Ko zna kakve su njegove traume u životu”. Narod je to prepoznao, milioni ljudi širom sveta. Prepoznali su njegovu dušu, energiju, emociju koju je imao. Koliko je bio svestan svoje veličine, ne znam, nije to nikada pokazivao, možda ni mi kao porodica toga nismo bili toliko svesni. Kako vreme prolazi, sve više shvatam koliko je duboko sve što je radio, koliko je ostavio traga na mnogim generacijama, 800-900 pesama njegovih, komponovanih, ispevanih, stotine koncerata, milioni ljudi koji su ga za tih 50 godina videli, gomila slika sa tih putovanja, sa tih koncerata. Sve to oslikava jednu bogatu karijeru, jer on je čovek koji je prodao najviše ploča na ovim prostorima, nekih 35-36 miliona. Njegove pesme su prepevane na više jezika. Bio je institucija i danas je institucija, kroz svoje pesme, kroz svoja dela - kaže udovica kralja folka, koji u svom rodnom gradu još nije dobio adekvatan tretman.

- Prošla vlast nije imala sluha da u Šapcu dobije spomenik ili da nas podrže u osnivanju legata. Ako je Šaban Bajramović dobio spomenik u Nišu i Toma Zdravković u Leskovcu, mislim da bi to bilo najmanje što je i Šaban zaslužio od grada čije je ime proslavio. Ipak, mislim da će ta inicijativa biti pokrenuta u martu - dodaje ona.

Goci je žao što Šaban nije doživeo da živi mirnije, kako su planirali.

- Planirano je da od Arene nastupa ređe i drži samo velike koncerte. Bile su predviđene koncertne turneje po Americi, Evropi i regionu, što bi njemu bilo olakšanje, a dalo bi pečat njegovoj karijeri, koja je trebalo da se polako privodi kraju, koliko god je to moguće - ističe ona.

Veliki deo uspomena ostao je u Šabanovoj kući u Krčedinu.

- Tu kuću su zidali Šaban i Kole, naš kum, njegova je inicijativa i bila pre 25 godina. Ona pripada dunavskoj obali, Šabanu je bilo vrlo važno da bude u prvom redu do reke, to je jednostavno samo obala na Dunavu gde ima nekoliko kuća. To je bila oaza, bio je tamo od aprila pa do početka jeseni, s tim što bi vikendom išao na put. S njim je bio Miki, njegov rođak iz Čačka, koji sve vreme bio tamo kada i on. Posle ovoga što se nama desilo, Mihajlo je sredio i renovirao kuću. To je ostala kuća koja budi uspomene, na neke lepe dane, i uvek će biti mesto gde ćemo kao porodica odlaziti i praviti riblju čorbu, koju je on voleo - dodaje Goca.

Iza Šabana su ostala dva neobjavljena albuma.

- Oni su već spremni, kad će biti i da li će biti… Ima mnogo pesama za druge ljude, neke je pesme dao pevačima još za života, na njima je kadaž će ih objaviti. Postoji puno planova, svakako ću se pozabaviti njegovim legatom, piše se knjiga, dokumentarac je počeo da se radi, nadam se da ćemo imati snage da ga privedemo kraju. Još prošle godine u septembru planiran je koncert Šabanu u čast u Bugarskoj, u istoj areni u kojoj je pevao, ali zbog ove epidemiološke situacije to je odloženo za neko drugo vreme. On svakako ostaje da živi, ne samo kroz pesme nego kroz lik i delo, i kroz nas koji ga volimo, decu, unuke, prijatelje, kumove… - kaže pevačeva supruga.

Posebna čast za porodicu Šaulić bio je orden koji je posthumno dodeljen kralju folka.

- Velika je čast primiti na Dan državnosti orden za zasluge od predsednika države, a njemu bi od svih nagrada ova bila posebno draga. Opšte je poznato koliko je voleo predsednika Vučića i koliko ga je podržavao, kao i naša porodica. Dok sam uz „Dođi da ostarimo zajedno” primala medalju, osetila sam ogromnu količinu i ponosa i tuge. To je i nagrada za sve milione ljudi koji su ga slušali i gledali… Predsednik i država su ga odlikovali za zasluge, a on je to postigao zahvaljujući ljudima koji su ga sve ove godine poštovali, voleli i slušali - kaže Goca, koja ipak nema snage da sluša Šabanove pesme:

- Ne slušam, utišam ton, gledam pokrete, sliku i to, ali glas ne… Vidim lik, pokret, mimiku, jedan život… On je bio moja ljubav, moj život, moj oslonac, jedno drugom smo bili podrška najveća na svetu. Sve odluke smo doneli zajedno, najviše verovali jedno drugom… - kroz suze priča Gordana.