Popularni pevač pokazao svoj najveći talenat! (FOTO)

 Talenat za crtanje, koji je nasledio od oca, razvijao je tokom detinjstva i celog školovanja, ali ga je tek boravak u rijalitiju naterao da svoju veštinu podigne na viši nivo. 

- Moj tata je profesor likovne umetnosti, a ja sam počeo da crtam već sa četiri godine. Kao klinac sam se uspavljivao sa bojicama u ruci, a kada sam krenuo u školu, moji radovi su učestvovali na nekoliko izložbi. Imao sam samo devet godina kada sam prodao prvu sliku, a tada je jedan čovek, koji je u blizini škole držao restoran brze hrane, kupio moja četiri rada. Dodatno me je nagradio, pa sam u njegovom restoranu četiri godine imao besplatan doručak i piće - započinje kroz osmeh priču za VIP magazin Nemanja Nikolić, koji je talenat i veštinu razvijao tokom celog školovanja.

- Već u osnovnoj sam umeo da nacrtam takozvana skraćenja, ono što se uči na Akademiji. Dobro sam poznavao anatomiju ljudskog tela, a grafitnom olovkom crtao sam telo bez kože, samo sa mišićima. Crtao sam portrete, stare i umorne ljude, pijanice po kafanama, jer se na tim modelima najbolje vidi karakter lica - kaže pevač, kome je falilo nekoliko bodova da se iz prve upiše u srednju umetničku školu.

- Prestao sam da slikam na početku srednje škole, iz revolta, da bih dugo godina nakon toga ponovo počeo, skoro iz istog razloga. Dok sam boravio u "Parovima", bilo mi je neophodno da na papiru preslikam svoja trenutna stanja i raspoloženja. Međutim, kako u rijalitiju nemate ni četkice ni boje, onda morate da se snalazite kako umete. Imao sam samo voštane boje koje su mi slali fanovi, a čačkalice su postale osnovno sredstvo rada - kaže Nikolić i objašnjava tehniku do detalja:

- Prazan list obojio bih najpre žutom, potom plavom, pa crvenom bojom i tako dalje. Onda bih napravio brzi potez čačkalicom, a na papiru bi se pojavila žuta boja, za crvenu bih morao malo poteze da vučem. Dakle, poenta je u brzini povlačenja čačkalice na papiru na koji prethodno nanesete boje. Dok sam bio u "Parovima", crtao sam žene bez glave i ruku, anđele bez krila, bilo je i pejzaža, ali i raznih drugih motiva. Kako sam se osećao, tako sam i crtao - kaže na kraju razgovora Nemanja.