Rodila je dete sa 14 godina, dostigla ogromnu slavu, a onda čistila klozete da bi preživela!

Njena najveća škola bila je kafana. Kako su tokom karijere prozvali Ljiljanu Petrović Batler, „majka romske duše“, rođena je u Beogradu 14. decembra 1944. godine, u umetničkoj porodici.

Svoj prvi nastup imala je sa 12 godina, kada je zamenila bolesnu majku. Osim što je još kao devojčica zakoračila na scenu i u kafanu, Ljiljana je i veoma rano postala majka.

– To je tragedija kafanskih pevača i muzičara da deca imaju žive oca i majku ali rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe. Tragedija je nas Cigana što mi vrlo rano sazrevamo. Ja sam bila majka sa četrnaest godina, moj prvi muž imao je tada šesnaest. Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak – ispričala je svojevremeno u intervjuu za „Vreme“.

Iako je jedno vreme pohađala muzičku školu, njena najveća škola, kako je i sama isticala bila je kafana. I pored velike slave i popularnosti, više puta je na svojoj koži osetila rasizam, o čemu je otvoreno govorila.

– Je*ali su mi majku cigansku hiljadu puta, počevši od kolega pa nadalje. Kao: „Šta ova Ciganka radi na televiziji svaki dan?“ Uvek su Cigani bili nepoštovana nacija, a mi smo sami krivi za to, mi smo to dozvolili. Mogli smo i da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je dao svima sapun i vodu.

- Ali mi smo nacija koja nema svoje zemlje i svoje države, mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neokupani. Ja sam gradsko dete. Ne znam da govorim ciganski, meni se Cigani smeju pošto ne znam da govorim, razumem ali ne znam da govorim.

- Ja sam rođena Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, vučem dakle, i hrvatske korene, a i danas imam tamo rodbinu. Otac mi je isto bio Beograđanin. Ja volim Beograd, Beograd je moj grad, rođena sam i hoću da umrem u Beogradu – rekla je u pomenutom intervjuu čuvena pevačica.

Krajem osamdesetih godina, kada je osetila da se sprema rat na prostorima bivše Jugoslavije, pokupila je svoje troje dece i sa jednom torbom pobegla u Nemačku. Kako je govorila, u njoj je tada proradilo šesto čulo.

Tamo je počela da peva na romskim svadbama, kako bi preživela i prehranila decu, a nije se libila ni da radi najteže poslove. Čistila je kupatila u jednom hotelu, što je zabeleženo i u dokumentarnom filmu koji je o njoj snimio BBC.

– Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila – pričala je Ljiljana iskreno.

Nakon godina provedenih u anonimnosti, producent i menadžer Dragi Šestić pronašao ju je u Dizeldorfu i ubedio je da snimi album za producentsku kuću u Holandiji.

Ljiljanina karijera je nakon toga ponovo krenula uzlaznom putanjom – nastupala je u najboljim koncertnim dvoranama u Evropi, a govorila je da joj je to druga karijera. Prva je bila kafanska.

Nakon kratke, ali veoma teške borbe sa rakom Ljiljana Petrović Buttler preminula je u bolnici u Amsterdamu 26. aprila 2010. godine, u 66. godini života.