Negativne misli oštećuju mozak! Šta se dešava ljudima koji se stalno žale?

Dr Michael Merzenich, jedan od najpoznatijih svetskih neurologa, bavio se i dokazivanjem veze između naših misli i strukturnih promena u mozgu. Među njegovim brojnim otkrićima, ovo je možda najvažnije:

„Naša iskustva, ponašanja, razmišljanje, navike, obrasci razmišljanja i načini reagovanja, neodvojivi su od toga kako naš mozak funkcioniše i reaguje. Jednostavno – negativne navike i mozak menjaju na gore, a pozitivne stvari menjaju ga u pozitivnom smislu.“

Ako mozak reaguje na neprekidne misli o tome da se na nešto žalimo

Postoje osobe čije ponašanje konstantno ima negativnu konotaciju. One, jednostavno, nikada nisu zadovoljne. Za negativne ljude je tipično da se gotovo uvek žale. Jedan deo njih radi to i samima sebi, odnosno, u sebi. Najveći procenat, po pravilu, traže pogodne „žrtve“ da im iskaže i objasni svoje nezadovoljstvo. Uz to, od svih kojima se obraćaju očekuju i traže razumevanje. Naravno, svi se s vremena na vreme na nešto žalimo, a naučnici sa Clemson University su čak i kategorizovali osobe koje se stalno žale u tri grupe:

• osobe koje se žale samo da bi pridobile pažnju
• osobe koje se žale hronično (neprekidno)
• osobe koje se žale a zapravo su energetski vampiri koji traže „žrtvu“

U sva tri slučaja, naučnici su zaključili da mozak izuzetno burno reaguje u slučaju obe strana. Naime, kad god se neko žali, njegov mozak odašilje negativnost, a mozak osobe koja je izložena žalbama oseća se sputano, uznemireno i opterećeno.

Ako prestanemo da se žalimo mozak će biti brži, britkiji i zdraviji

Nije moguće da budemo srećni i pozitivni uvek, i to, kažu psiholozi, ne treba ni da pokušavamo. Međutim, trebalo bi učiniti ono što možemo da se suprotstavimo negativnom razmišljanju. Istraživanja su pokazala da su afirmacije, meditacija i svesnost o pozitivnom možda i najmoćniji alati za borbu protiv negativnih misli. Nakon jednog tromesečnog eksperimenta, tim naučnika je zaključio da osobe koje svakodnevno meditiraju imaju bolji fokus, lakše vide svrhu života iako su u problemima, imaju bolji socijalni ambijent, kao i manje simptoma hroničnih bolesti.

Sve to u velikoj meri utiče i na naš mozak, a proces počinje od disanja koje mu daje više kiseonika. Samo 15-20 minuta dnevne meditacije može da napravi veliku razliku i da pojača kapacitet mozga. Ako mozak bolje radi, bićemo i snažniji u otporu iskušenju da nas preplavi nezadovoljstvo.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI