EPOHALNO OTKRIĆE Jeftin i svima dostupan lek sprečava moždani udar

Moždani udar može da bude smrtonosan, a deli se na dve različite vrste: ishemijski i hemoragijski. Neki od prvih znakova moždanog udara uključuju iznenadnu zbunjenost i slabost jedne strane tela.

Brzo delovanje usled pojave simptoma može znatno da ublaži posledice, ali mogu da se preduzmu i neke mere kako bi se moždani udar sprečio.

Prema sprovedenoj studiji, uzimanje dodataka folne kiseline uz lekove za snižavanje krvnog pritiska moglo bi da smanji rizik od moždanog udara za 73 odsto kod osoba sa hipertenzijom.

Ishemijski moždani udar nastaje kada se blokira dotok krvi u mozak, zato što je krvni ugrušak prouzrokovao prestanak protoka krvi. Do toga dolazi kada krvni ugrušak putuje do arterija, gde može da se zaglavi, blokirajući prolaz.

Prisutnost određenih aminokiselina u krvi, poput homocisteina, povezana je sa stvaranjem takvih krvnih ugrušaka.

Takođe se pokazalo da homocistein u visokim nivoima iritira krvne sudove, a koncentracije su mu povišene kod hipertenzivnih bolesnika.

Istraživači su posmatrali grupu od 10.000 odraslih Kineza koji su imali visok krvni pritisak, od kojih niko pre nije pretrpeo moždani ili srčani udar. Svi učesnici su uzimali lekove za krvni pritisak, sa folnom kiselinom ili bez nje, i bili su praćeni četiri godine.

Ono što su istraživači otkrili među učesnicima sa većim rizikom od moždanog udara je da je 1,8 odsto onih koji su uzimali folnu kiselinu doživelo moždani udar, dok ga 5,6 odsto njih nije imalo.

Smatralo se da su učesnici u istraživanju izloženi većem riziku od moždanog udara ako su im nivoi homocisteina bili povišeni.

Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology, ukazuju na to da bi lečenje tim suplementom, folnom kiselinom, moglo da ponudi siguran i jeftin način za borbu protiv moždanog udara.

Folna kiselina omogućava telu da obavlja mnoge bitne funkcije kao što su sinteza nukleotida u ćelijama, sinteza DNK i reparacija grešaka, stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prevencija anemije.

Postoje mnoge namirnice koje su prirodni izvor folne kiseline.

Foto: Shutterstock

Tamno zeleno povće:

Spanać – 1 šolja = 263 mg folne kiseline (65% dnevnih potreba)
Kelj – 1 šolja = 177 mg folne kiseline (44% dnevnih potreba)
Soja – 1 šolja = 170 mg folne kiseline (42% dnevnih potreba)
Zelena salata – 1 šolja = 76 mg folne kiseline (19% dnevnih potreba)

Samo jedan veliki tanjir ovog ukusnog povrća može zadovoljiti gotovo sve Vaše dnevne potrebe za folnom kiselinom.

Špargla

Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor folne kiseline, vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena.

Konzumiranje samo jedne šolje kuvane špargle će Vam dati 262 mg folne kiseline, da ne pominjemo ostale važne hranljive materije.

Brokoli

Brokoli nije samo jedna od najboljih namirnica za detoksikaciju već je i odličan izvor folne kiseline. Sa jednom šoljom dnevno unećete oko 24% dnevnih potreba folne kiseline.

Foto: Shutterstock

Citrusno voće

Papaja – jedna papaja = 115 mg folne kiseline (29% dnevnih potreba)
Pomaranđže – jedna pomarandža = 40 mg folne kiseline (10% dnevnih potreba)
Grejpfrut – jedan grejpfrut = 30 mg folne kiseline (8% dnevnih potreba)
Jagode – 1 šolja = 25 mg folne kiseline (6.5% dnevnih potreba)
Maline – 1 šolja = 14 mg folne kiseline (4% dnevnih potreba)

Pasulj, grašak i sočivo

Pasulj i grašak su posebno bogati folnom kiselinom, najviše šareni pinto pasulj i lima pasulj. Mala činija bilo koje vrste sočiva će Vam dati dovoljnu dnevnu količinu folne kiseline.

Foto: Shutterstock

Avokado

Jedna šoljica avokada sadrži oko 90mg folne kiseline. Avokado je takođe odličan izvor vitamina K, masnih kiselina i dijetetskih vlakana.

Prokelj

Jedna šolja kuvanog prokelja će Vam dati oko 25% Vaše dnevne preporučene količine. Prokelj je bogat vitaminima C i K, manganom i kalijumom.

Semenje i orasi

Seme suncokreta, sema lana  i kikiriki su posebno bogati folnom kiselinom, jedna šolja sadrži oko 300 mg folne kiseline.

Seme suncokreta – ¼ šolje = 82 mg folne kiseline (21% dnevnih potreba)

Kikiriki – ¼ šolje = 88 mg folne kiseline (22% dnevnih potreba)

Bademi – 1 šolja = 46 mg folne kiseline (12% dnevnih potreba)

Karfiol

Konzumiranje samo jedne šolje karfiola će Vam dati oko 55 mg folne kiseline, što čini 14% od preporučenog dnevnog unosa.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI