ČUVAJTE MOZAK I KIČMU Lečenje multiple skleroze je izazovan proces, u kojem veliki značaj imaju i vežbe
Foto: Shutterstock

Multipla skleroza (MS) je hronično neurodegenerativno stanje koje u velikoj meri pogađa odrasle između 20 i 50 godina. To je bolest mozga i kičmene moždine u kojoj imuni sistem napada zaštitni mijelinski omotač, koji oblaže nervna vlakna, i tako izaziva probleme u komunikaciji između mozga i tela. Polako se razvijajući, bolest može izazvati trajno oštećenje ili propadanje nerava.

ČUVAJTE MOZAK I KIČMU Lečenje multiple skleroze je izazovan proces, u kojem veliki značaj imaju i vežbe

Foto: Shutterstock

 

PREPOZNAJTE SIMPTOME

Simptomi variraju u zavisnosti od vrste zahvaćenog nerva i količine oštećenja.Neki ljudi mogu izgubiti sposobnost da hodaju, dok drugi mogu doživeti duge periode remisije bez novih simptoma.

Multipla skleroza se može značajno razlikovati od osobe do osobe i tok bolesti zavisi od lokacije zahvaćenih nervnih vlakana.Bolest često uzrokuje utrnulost ili slabost u jednom ili više udova koji se mogu javiti na jednoj strani tela istovremeno ili samo na nogama i trupu.Pacijenti mogu imati nejasan govor, umor, vrtoglavicu, peckanje ili bol u delovima tela, čak i probleme sa seksualnom funkcijom, funkcijom creva i bešike.

Neki pacijenti sa MS imaju postepen početak toka bolesti čak 10 do 20 godina, dok su kod drugih pojava i pojačavanje simptoma brži i učestaliji.

ČUVAJTE MOZAK I KIČMU Lečenje multiple skleroze je izazovan proces, u kojem veliki značaj imaju i vežbe

Foto: Shutterstock

 

FIZIOTERAPIJSKI TRETMAN

Fizioterapija pomaže pacijentu da postigne i održi optimalnu funkciju jer većina osoba koje žive sa MS imaju poteškoća u fizičkoj aktivnosti.Tretman uključuje kombinaciju vežbi s opremom ili bez nje, koje pomažu pacijentu u pokretu i sprečavaju pogoršanje simptoma.

VEŽBE KOJE SE PREPORUČUJU

Preporučuju se vežbe za povećanje mišićne snage, mobilnosti i fleksibilnosti kako bi se povećala funkcionalnost, sposobnost hodanja i fizička nezavisnost.Tretman se sastoji od parterskih osnovnih vežbi, preko vežbi s otporom sa trakom, tegom ili određenom opremom.

ISTEZANJE - pacijente karakteriše ukočenost, spazam mišića koji narušava funkcionalni pokret.Zato se pravilno istezanje koristi da bi se smanjili grčevi.

VEŽBE RAVNOTEŽE - smanjuju povećan rizik od padova i odstupanja u hodu, jer hodanje zahteva ravnotežu, koordinaciju, kontrolu gornjih udova, snagu i izdržljivost. Ravnoteža se može poboljšati upotrebom vizuelnih uzroka ili tehnika za smanjenje tremora gornjih ekstremiteta.Trening ravnoteže se fokusira na kontrolu držanja, tako da pacijent može stabilnije da kontroliše telesnu masu.

AEROBNE AKTIVNOSTI - obezbeđuju dobro kardiovaskularno stanje. Preporučuju se tri dana u nedelji po 30 minuta. U zavisnosti od mogućnosti, koristi se hod, vožnja bicikla ili neka sprava.

AEROBIK U VODI - voda pruža otpor pokretima tela, a zbog sile potiska ono je lakše, pa se i pokreti bolje izvode. Funkcionalni pokreti oponašaju one u svakodnevnom životu koji su obolelima otežani i uključuju se u tretman.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading