OD ČEGA JE UMRO MUŽ NIKOLINE PIŠEK? Dijagnoza ove opasne bolesti se teško uspostavlja, a ovo su simptomi, na koje većina ne obraća pažnju

Vidoje Ristović, suprug voditeljke Nikoline Pišek, preminuo je pre par dana iznenada u 44. godini u salonu za masažu, a navodno se radilo o tretmanu strujom. Kako je u međuvremenu otkriveno, istoričar umetnosti se preko dana osećao dobro i nije se žalio ni na kakve zdravstvene tegobe sve do neposredno pred smrt.

Tokom masaže osetio je da mu nije dobro i požalio se terapeutkinji, ali već je bilo kasno, jer je nakon nekoliko trenutaka izdahnuo. U javnosti se neprestano nagađa šta je izazvalo smrt 44-godišnjeg Vidoja, a bilo je i glasina da je preminuo tokom intimnog odnosa. Upravo se oglasio i njegov otac Viktor Ristović, poznatiji kao Miša Grof, i otkrio šta je uzrokovalo smrt njegovog sina jedinca.

"Naša tuga za sinom je neizmerna, srce nam se cepa! Nije ni primereno ni da se drugi a kamo li ja bavim temama koje su toliko prizemne i sramotne u momentu kada nas je napustilo mlado i divno biće. Moram da kažem da moj sin nije umro tokom odnosa. Danas su mi stigli nalazi obdukcije. Do smrti je došlo uspred respiratorne insuficijencije koja je uzrokovala popuštanje rada srčanog mišića", rekao je Miša Grof.

Šta je akutna respiratorna insuficijencija (ARI)?

Predstavlja naglo nastalu slabost disajne funkcije koja nam omogućava razmenu gasova izmedju spoljašnje sredine i krvi .

Centralni deo sistema za disanje su pluća, ali disajna funcija zavisi od više sistema organa i nivoa kontrole. Taj sistem čine centri u mozgu, produženoj i kičmenoj moždini, mišići grudnog koša, dijafragma, plužna maramina, pluća disajni putevi , krvni sudovi. Zbog toga disajna slabost, bilo akutna ili hronična može nastati kao posledica patoloških poremećaja na svim ovim nivoima. 

Najčešći uzroci su – upale pluća, edem pluća , plućna tromboembolija, teško pogoršanje astme i hronične obstruktivne bolesti pluća, akutni respiratorni distres sindrom, pneumotorax , moždani udar, moždane povrede, trovanja , neuromišićne bolesti ).

Kako se prepoznaje i dijagostikuje?

Samo lekar može da postavi sumnju da se kod bolesnika razvija slabost disanja. Bilo da su to oni koji već boluju od neke bolesti ili ih lekar prvi put vidi oni odaju utisak teškog i životno ugroženog bolesnika. Dišu teško i ubrzano, zauzimaju prinudan položaj, tokom disanja koriste pomoćne mišiće, konfuzni su, imaju ubrzan puls, skok krvnog pritiska.

Dijagnoza se postavlja jedino analizom gasova u arterijskoj krvi. Ovom analizom se odredjuje koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi, kao i pH krvi što je pokazatelj dobre ili loše disajne funkcije. Pokazatelj loše funkcije disanja je smanjenje koncentracije kiseonika i/ili povećanje koncentracije ugljen dioksida u krvi, pad pH krvi . 

Kako se leči?

Ovo stanje se leči isključivo u bolnicama , najčešće jedinicima poluintezivne i intezivne nege .

Prvo i osnovno je sprovodjenje mera korekcije niskog kiseonika u krvi, oksigeno terapijom kada dajemo bolesniku kiseonik preko maske ili nazalne kanile. U najtežim slučajevima je neophodno da se pacijent postavi na respirator – mašinu koja zamenjuje pluća do oporavka. Pored ovoga leči se i stanje koje je dovelo do slabosti disanja. 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI